Бели мост – симбол повезивања неспојивог
Када се спомене Врање, једна од првих асоцијација јесте свакако Бели мост или Мост љубави, како га другачије називају. Оно што га издваја од других, није само непролазна лепота већ и легенда стара колико и он сам. Према предању, мост је подигнут на месту где је за љубав животе жртвовало двоје младих људи – Туркиња Ајша и српски пастир Стојан.
Ајша је била ћерка угледног Селим-бега, чију су судбину пророчнице саопштиле оцу још по самом рођењу детета. Према пророчанству, била је рођена да заволи Србина, човека православне вере. За Селим-бега оваква будућност ћерке била је недопустива, па је одлучио по сваку цену да је промени. Девојка је по жељи оца живела повучено и била сакривана од туђих погледа у својој соби. Ипак, кључ и зидови нису били довољно јаки да зауставе судбину.
Поред Селим-бегове куће, према предању, свако јутро стадо на пашу је терао млади пастир Стојан. Пролазећи поред куће певушио је, а са друге стране прозора, док је он пролазио, посматрала га је млада Ајша. Између њих, упркос тада непомирљивим разликама, родила се љубав. Врло брзо, слутње о обостраној љубави у виду гласина обишле су чаршију и дошле до оног ко је од ове љубави највише страховао – Селим-бега.
Слутећи да се Ајша састаје са Стојаном, отац ју је пратио до потока. Видевши их у загрљају, разочаран и разјарен желео је да убије Стојана. Ипак, пушчано зрно није погодило онога коме је било намењено. Ајша је својим телом заклонила свог вољеног и тако страдала. Видевши шта се догодило девојци коју је бескрајно волео, Стојан је на истом месту себи одузео живот.
Последња жеља Ајше била је да се на потоку, од њеног несуђеног мираза, подигне мост као симбол љубави која је тада спојила неспојиво – православље и ислам, Туркињу и Србина. Како предање каже, на овом месту, несрећни отац је 1844. подигао мост, доказ да се судбина не може изменити.
На мосту је израђена плоча исписана на турском и арапском језику, чији превод нема идентично значење. Ипак, заједничка им је снажна порука исписана на камену:
„Проклет нека је онај који растави што љубав састави“!
Данас је овај мост место које често посећују туристи. Некима од њих прелазак преко моста измами уздах због несрећне љубавне приче, други опет верују да ако њиме прођу срећа ће поћи за њима.
