Јелена Јовановић: Знање је моћ, а образовање је најјаче оружје против сиромаштва и дискриминације
Покрајинска посланица и чланица Националног савета Рома Јелена Јовановић целом свету усмерава пажњу ка ромској популацији и својим радом и залагањем годинама уназад, труди се да статус Рома буде видљив, а акценат ставља на образовање и њихов статус у друштву.У свом досадашњем раду, Јелена Јовановић остварила је изузетне резултате у области образовања, као и очувању историје, културе и традиције ромске националне мањине.
НА УНАПРЕЂЕЊУ ПОЛОЖАЈА РОМСКЕ ЗАЈЕДНИЦЕ РАДИТЕ КОНСТАНТНО, КАКО ЈЕ ЗА ВАС У ТОМ СМИСЛУ ПОЧЕЛА ОВА ГОДИНА?
„Ову годину сам започела радно и са много ентузијазма, али и са јасном свешћу одговорности коју носим. Унапређење положаја ромске заједнице није процес који траје кратко нити даје резултате преко ноћи, али сваки мали помак представља победу. Почетак године обележили су састанци са представницима институција, локалних самоуправа и организација цивилног друштва са циљем да заједнички поставимо приоритете и конкретне кораке за даље деловање. Посебно ми је важно што се све више говори о системским решењима о образовању, запошљавању, социјалној заштити и становању као кључним стубовима инклузију. Осећам да постоји већа отвореност за дијалог и партнерство, што ми даје додатну мотивацију да наставим да радим још посвећеније.“
КЉУЧНИ ПРЕДУСЛОВ ЗА СПРОВОЂЕЊЕ МЕРА СОЦИЈАЛНЕ ИНКЛУЗИЈЕ ЈЕСУ ЗАЈЕДНИЧКО ДЕЛОВАЊЕ ИНСТИТУЦИЈА, ЛОКАЛНИХ САМОУПРАВА И ЦЕНТРА ЗА СОЦИЈАЛНИ РАД, КАКО ВИ ВИДИТЕ ОВУ САРАДЊУ?
„Сарадња институција је апсолутно пресудна. Без координисаног и усклађеност деловања нема дугорочних резултата. Моје искуство показује да где постоји јасна комуникација и међусобно поверење, резултати су видљиви и одрживи. Центри за социјални рад, образовне установе и локалне самоуправе морају да функционишу као један тим. Социјална инклузија није задатак само једне установе-то је заједничка одговорност. Охрабрује ме што све више постоји свест да се проблеми ромске заједнице не решавају парцијално, већ кроз интегрисани приступ. Наравно увек има простора за унапређење, али сматрам да идемо у добром смеру. Суштина је у континуираном дијалогу и конкретним акцијама на терену.“
ПРЕ ВИШЕ ОД ГОДИНУ ДАНА ОДБРАНИЛИ СТЕ ДОКТОРСКУ ДИСЕРТАЦИЈУ ПОД НАЗИВОМ „ВАЛОРИЗАЦИЈА ФАКТОРА УТИЦАЈА НА КВАЛИТЕТ ЖИВОТА И ПОЛОЖАЈ РОМСКЕ ЗАЈЕДНИЦЕ У АП ВОЈВОДИНИ СА ПОСЕБНИМ ОСВРТОМ НА НИВО ОБРАЗОВАЊА“, ТЕ СЕ МОЖЕ РЕЋИ ДА ОВО НИЈЕ САМО ВАШ ЛИЧНИ УСПЕХ ВЕЋ И ВАЖАН КОРАК ЗА ЦЕЛУ РОМСКУ ЗАЈЕДНИЦУ У СРБИЈИ?
„Докторска дисертација јесте лични мој академски успех, али ја је доживљавам много више од тога. То је допринос научном сагледавању положаја ромске заједнице кроз податке, анализе и конкретне препоруке. Посебно сам се бавила образовањем, јер верујем да је оно темељ сваке промене. Овим радом желела сам да покажем да се о ромској заједници не говори само о стереотипима, већ кроз аргументе, истраживања и системска решења. Ако мој академски пут може да послужи као подстрек младима из ромске заједнице да наставе школовање и верују у себе, онда сматрам да сам постигла више од титуле. Знање је моћ, а образовање је најјаче оружје против сиромаштва и дискриминације.“
ВИ СТЕ ПРИМЕР ДА СЕ ТРУДОМ И ПОДРШКОМ ОКОЛИНЕ МОГУ ПРЕВАЗИЋИ СВЕ ПРЕПРЕКЕ, ПРВА СТЕ РОМКИЊА У СКУПШТИНИ АП ВОЈВОДИНЕ , ДА ЛИ СТЕ ИНСПИРИСАЛИ И ДРУГЕ МЛАДЕ РОМКИЊЕ ДА ИДУ ВАШИМ СТОПАМА, КОЈЕ ИМ САВЕТЕ НАЈЧЕШЋЕ ДАЈЕТЕ?
„Свесна сам позиције и трудим се да будем достојан пример. Често ми прилазе младе Ромкиње које кажу да им моја прича даје наду и храброст. То ме дубоко дирне и подсећа колико је важно да будемо видљиви и истрајни. Мој савет младима је увек исти-образујте се, будите упорни и не дозволите да вас туђа ограничења дефинишу. Препреке постоје, али оне не смеју бити разлог да одустанемо. Такође, веома је важно имати подршку породице и окружења и радити на личном самопоуздању. Верујем да долази генерација младих, образованих и амбициозних Ромкиња које ће заузимати још значајније позиције у друштву.“
РАНИЈЕ СТЕ ДАВАЛИ ИНТЕРВЈУЕ ДА СТЕ СЕ ТОКОМ ШКОЛОВАЊА СУОЧАВАЛИ СА ДИСКРИМИНАЦИЈОМ, КАДА СЕ ДАНАС ОСВРНЕТЕ НА ТАКВЕ СИТУАЦИЈЕ , ШТА КАЖЕТЕ СЕБИ?
„Када се данас осврнем на те тренутке, могу да кажем да су ме они ојачали. Дискриминација је болна и неправедна, али сам одлучила да ме таква искуства не сломе, већ мотивишу да будем још боља и упорнија.Данас себи кажем да је свака препрека била лекција. Научила сам да верујем у себе, чак и када други нису. Научила сам да знање и рад на себи нико не може да одузме. Важно је да о дискриминацији говоримо отворено, али још је важније да покажемо да је могуће превазићи је уз подршку, образовање и личну снагу. И за крај Јединство је наше богаство и деца су наша будућност и напредак – Jekhipe si amaro barvalipe thaj e čhavra si amaro thejaripe thaj anglunipe.“
