Ко, шта, када, где и зашто питања су која креирају критичко мишљење, и управо томе треба учити децу.Ова једноставна питања помоћиће деци да поставе своје циљеве.Од малих ногу децу је потребно научити да испитују свет око себе, јер баш као и вожња бицикла, пливање, ходање, говор, децу треба учити медијској писмености од малих ногу.
Деца су по природи радознала, радо ће користити разне апликације и претраживаче, оно што је интересантно, веома брзо научиће како да их користе али им је потребна помоћ и водиља у томе какав садржај гледају. Не само да гледају, деца упијају оно што виде.Време које деца проводе испред дигиталних медија треба да буде едукативно и забавно, јер деца најпре уче кроз игру.
„Важно је да замолите своју децу да вам покажу своје изборе, једноставно као родитељ дужни сте да знате шта ваша деца гледају на уређајима.Важно је да вам деца кажу да ли верују тим информацијама или медијима и због чега. Тек када схватите како они доживљавају моћићете да им објасните да ли јесте или није тако“, говори Софија Миловановић, мајка десетогодишњака .
Учионице су пресељене у дигиталне просторе и како ставри стоје, све више образовног садржаја остаје ту. С обзиром да школе инсистирају на дигиталном простору и осавремењавању наставе, важно је да и сами наставници учествују у учењу деце како да критички промишљају садржаје које виде и прочитају. Живимо у условима где свако може да пласира информацију, а деца су управо најосетљивија публика.Одрасли су ту да их науче да буду одговорни корисници медија.
„Бавим се књиговоством, годинама. Добро радим свој посао који је више него раније дигитализован, идем редовно на обуке и семинаре. Поред свега , нисам скоро умела да се снађем са гугл учионоцом свог сина. Пошто нисм била једини родитељ у разреду, наставница информатике организовала је обуку за родитеље у школи. То је одличан пример добре сарадње“ говори Софија.
Како се развија друштво, мења се и развија појам писмености који одавно није само читање и писање.Бити писмен данас значи имати скуп вештина из области језика, рачунара, комуникације. Прихватање туђег мишљења или других онаквих кавих јесу јесте један део медијске писмености. У ери технологија, сви су под лупом разних медија, интернет платформи. Сви су изложени и доступни су за анализирање и коментарисање. Бити медијски писмен значи између свега осталог и знати како се понашати и опходити према другима, јер све је исувише јавно.
Децу не можемо научити баш свему али за почетак им можемо показати где да траже валидне информације.То није тако компликовано како се понекад чини, а чини се само зато што смо преплављени разним информацијама које често пишу нестручне особе.Ту наступа оно критичко мишљење које важно да деца развију. Важно је да имају поверење у наставнике и родитеље и да имају коме да се обрате када год имају неку нејасноћу. Све оно што важи за васпитање деце када је реални живот у питању важи и када је у питању медијска писменост.Развој истраживачког приступа код деце одличан је корак ка постизању медијске писмености.
Милена Божић
*Текст је део пројекта „Повезани свет медијске писмености“ суфинансиран од стране Града Врања
