Традиција са дубоким коренима

У северозападном делу Врањске котлине, на југу Србије, лежи општина Владичин Хан.У близини Грделичке клисуре а са обе стране Јужне Мораве настањен је овај град са дугом историјом. Према причама које су део историје, Грк Стефанопулус бежећи од Турака уточиште налази у селу Калиманце, где основа одмаралиште за путнике и караване, односно оснива хан. То имање касније продаје митрополиту Пајсију да би по његовој црквеној титули – владика, насеље добило назив Владичин Хан.Под овим називом, Владичин Хан се први пут спомиње у 19.веку, а према записима још тада је једна од основних делатности насељеног становништва била пољопривреда.

Владичин Хан се простире се површини од 366 километара квадратних, од чега шуме заузимају 40% територије. Од државне границе са Македонијом, у јужном делу, удаљена је 67км, а од Бугарске ка истоку 52км. Захваљујући повољним географским одликама, насеље је од давнина било центар трговачког и саобраћајниг промета, извозиле су се житарице, стока и воће, а увозили су се кукуруз и раж.Због положаја овог насеља становници су се бавили трговином и зантаством иако су увек постојали добри услови за бављењем пољопривредом.

У општини Владичин Хан, према званичним подацима из пописа пољопривреде који је Републички завод за статистику спровео 2012. године, 3.734 газдинства користи пољопривредно земљиште. У највећем броју имају оранице и баште, односно најчешће гаје кромпир (њих 2.385), а затим кукуруз за зрно – 2.366 газдинстава. Према броју следе пољопривредна домаћинства која производе пшеницу и крупник – 1.328, паприку – 1.020 и детелину (798).

Пре две године, чувени кромпир из Владичиног Хана био је главна тема, наиме породица из овог места је ископала кромпир у својој башти тежине 4 килограма и 350 грама.Сви су се тада питали како је могуће да стара сорта батат достигне такву тежину.

Највећи део општине Владичин Хан припада брдско-планинском подручју и има умерено континенталну климу, што је чини погодном за узгајање разних пољопривредних култура.

О правилном узгоју кромпира говори Радица Секулић, пензионерка која је производњом почела да се бави скромно у својој башти. „Избор доброг семена кромпира је битан почетак. Савршена температура за раст кромпира је између 15 и 20°.Адекватно припремљено земљиште и правилни размак између биљака и редова су такође важни.“

Никола Сенић апсолвент Полљопривредног факултета говори о банкирању никлог кромпира, новој техници која није још увек заживела у општини Владичин Хан али како каже верује да ће у будућности пољопривредници знати више да цене значај савремене технологије „Банкирање кромпира, савремена метода значајна је јер обезбеђује кромпиру да има довољно растресите земље, а механичким путем уништава се коров“.

Кромпир је играо велику улогу у историји целог човечанства. Не може се рећи да је Владичин Хан познат само по квалитетном узгоју кромпира,али његов повољан географски положај и климатске прилике свакао погодују бројним усевима.

Милена Божић

*текст је део пројекта „Земља вредних руку“ суфинансиран од стране Општине Владичин Хан