Бора увек међу нама – 150 година од рођења Борисава Станковића

На данашњи дан 1876. године рођен је Борисав Бора Станковић, српски књижевник из Врања. У своја дела уткао је душу Врања, обичаје, људе, трагичне судбине и „жал за младост“, све оно што је знао, чуо и у души осећао када је његово родно Врање у питању. Његова дела везују се већином за реализам али га критика новијег доба сматра зачетником модерне у српској књижевности.

Судбина према Бори није била блага, рано остаје без родитеља, па бригу о њему преузима баба Злата, која се својски трудила да подигне унука. Иако већ у годинама, ова способна жена је осим целокупне бриге о домаћинству прела и тако зарађивала, а њен разбој налази се и данас у Музеј кући. Бора је у Врању завршио основну школу и седам разреда Гимназије, а онда одлази у Београд где завршава Правни факултет.

Своју драму „Коштана“ објавио је 1902. године, у којој је користио врањски говор. Један од најпознатијих романа „Нечисту крв“ објавио је 1910. године. За време Првог светског рата заробљен је и транспортован у логор Дервента, где је написао приповетку Луди Риста. Уз помоћ пријатеља, пребачен је из Дервенте за Београд, где је радио као новинар. Након рата је радио у Министарству просвете. Умро је 1927. у Београду.

За свој рад и допринос српској књижевности уврштен је у књигу 100 најзнаменитијих Срба. Свакако је један од најзнаментијих Врањанаца. Врање му се одужило откупом његове куће која је претворена у Музеј кућу Боре Станковића. Његово име носе Гимназија, Позориште и Библиотека у Врању, улица у ширем сентру Врања као и основна школа у Тибужду. У централном делу Градског парка налази се споменик подигнут њему у част. Низ манифестација у граду посвећен је његовом лику и делу, а данас почиње обележавање великог јубилеја – 150 година од рођења Боре Станковића у организацији града Врања.

Ивана Јовић