Борисав Станковић – Од „неуког оријенталца“ до самог врха књижевности

Warning: Undefined array key "file" in /home/tvravars/domains/kostana.rs/public_html/wp-includes/media.php on line 1788

Deprecated: preg_match(): Passing null to parameter #2 ($subject) of type string is deprecated in /home/tvravars/domains/kostana.rs/public_html/wp-includes/media.php on line 1788

Борисав Станковић један је од двојице писаца са југа Србије који су добили
признање за своје дело. Станковићева дела заступљена су у програмима за
основну школу, приповетком „Увела ружа“, док се у средњим школама
обрађује драма „Коштана“, роман „Нечиста крв“ и понегде приповетка „У ноћи“.
За Станковића се каже да је врањски писац, те да је својим делима прославио
Врање и врањски говор. Сматра се зачетником српске модерне, мада по
неким критичарима његово стваралаштво спада у реализам.
Такође, Бора Станковић је хроничар трагичних личности – поетичних
жртава. За њега тврде и да је у својим делима, односно по тематици најизразитији
регионалиста. Завичај његове књижевности је место његовог рођења –
Врање, а његови јунаци су његови земљаци. Његова дела настала су на
прекретници између турског времена и модерног доба, односно у тренутку смене
двеју култура.
Многи, Станковића посматрају као сликара људске душе, или као сликара
човекове растрзаности између жеља и могућности. Његови јунаци, стицајем
околности, раде оно што не желе и желе оно што не могу да раде, а такав
живот јединке резултат је двеју супротности – настојања породице ка
самоочувању и јунакове тежње ка личној срећи. Он дубоко залази у
психички живот ликова, као нико пре у српској књижевности.
Станковић у својима делима употребљава дијалект и „нестандардну“
употребу стандардног језика. Стандардним језиком написана је и Коштана.
Стандардним језиком су и дијалози – у приповеткама и романима, па и у
Коштани.

„Старо турско“ и дух Врања виђени пером Боре Станковића

„У собу рупи пуно девојака кличући, певајући и играјући. Неке узеле тепсије
место дахира”, описује Станковић у драми „Коштана“.
До почетка 19. века Врање је, као и остатак Србије, било под турском влашћу
и у то време су изграђене многобројне џамије, конаци и хамами – јавна
купатила. Управо ће простор јужне Србије, говор, предели и начин живота
бити важни за Станковићеву прозу.

Одјеци и утицаји Станковићеве прозе проналазе се и код других писаца,
попут Милоша Црњанског, тврде професори.

Биографија
Борисав Станковић је рођен 1886. године у Врању.
Песме је почео да пише још у гимназији, а прозу неколико година касније.
Прва књига коју је објавио је збирка приповедака „Из старог јеванђеља”, а
потом по завршетку студија права 1902. године, из штампе излази драма
„Коштана”.
За време Првог светског рата био је у логору.
Касније је радио као новинар и при Министарству просвете новонастале
Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца.
Преминуо је 22. октобра 1927, у 51. години.

Пројекат „ Борисав Станковић – приповедач, романсијер и драматичар“
суфинансира Министарство информисања и телекомуникација РС.
Ставови изнети у подржаном пројекту нужно не изражавају ставове
органа који је делио средства.