Борисав Станковић – приповедач, романсијер и драматичар
Цењени српски књижевник и романописац Борисав Бора Станковић рођен је 31. марта 1876. године у Врању. У свом родном граду је похађао основну школу и гимназију. 1902. године завршио је Правне науке у Београду и оженио се. После тога одлази у Париз , где је провео годину дана, а од 1904. године, почиње да ради као цариник. Осим овог посла, Бора је радио и као порезник, контролор трошарине у Бајлонијевој пивовари,али и као чиновник Црквеног одјела Министарства просвете. За време Првог светског рата из Београда се сели прво у Ниш, па затим и у Црну Гору, где је заробљен у Подгорици. Аустријанци су га послали у Дервенту одакле је враћен кући у Београд.
Своју најпознатију драму Коштана објавио је 1902, где је први пут у књижевном делу користио врањски изговор, што је изазвало изразите књижевне критике. Једног од најпознатијих српских романа, Нечисту крв, објавио је 1910. Годину дана касније постао је председник Удружења књижевника Србије. За време Првог светског рата бива заробљен и транспортован у логор Дервента, где је написао приповетку Луди Риста. Уз помоћ пријатеља, пребачен је из Дервенте за Београд, где је радио као новинар. Након рата је радио у Министарству просвете Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца.
Станковићеву горку судбину управо је обележило његово тешко преживљавање са породицом током Првог светског рата. Претходно интерниран, неспособан за војну службу, у Београду је успевао да саставља крај с крајем објављивањем својих прича и сарадњом на огласним странама у окупационим „Београдским новинама“, због чега је после рата неправедно жигосан као издајник и сарадник окупатора. До рата прослављен, превођен и признат и у Србији и у Европи као писац „Нечисте крви“ и „Коштане“, после рата је постао персона нон грата, презрен и оклеветан у сопственој средини. Своју исповест о тим тешким данима објавио је у књизи „Под окупацијом“, чији настанак и генеза одијума према њеном писцу заузимају значајан део ове узбудљиве биографије.
Умро је 22. октобра 1927. године у Београду.
За свој рад и допринос српској књижевности уврштен је у антологијску књигу 100 најзнаменитијих Срба. У његову част се у Врању сваке године приређује манифестација Борина недеља, као и Борини позоришни дани.
Књига о Бори Станковићу
На прошлогодишњем сајму књига у Београду, уз мноштво нових дела, појавила се и књига о Борисаву Станковићу, „Рањав и жељан”, дело Роберта Ходела, аутора швајцарског порекла, посвећеног слависте. Књига о животу и делу писца из Врања Боре Станковића (1876–1927), побудила је посебну пажњу. Без локалпатриотског претеривања, она је оцењена као једна од малобројних комплетних, прегледних и садржајних књига. Критичари су истакли да би књига о Станковићу на нове генерације још упечатљивије и снажније деловала и представљала важан доживљај.
Обогаћена новим сазнањима, мало познатим фотографијама и живописном евокацијом српског и југословенског друштва после Првог светског рата, нова студија познатог немачког слависте Роберта Ходела расветљава најтежи, а притом најмање истражен сегмент живота и стварања врањанског писца Боре Станковића, великана српске књижевности с почетка XX века.
Пројекат „ Борисав Станковић – приповедач, романсијер и драматичар“ суфинансира Министарство информисања и телекомуникација РС. Ставови изнети у подржаном пројекту нужно не изражавају ставове органа који је делио средства.
