Обичаји по рођењу детета

Дан када дете долази на свет битан је целу породицу, како за родитеље, тако и за остале укућане. Веровало се да време, дан или доба рођења битно утичу на судбину детета, одлуке које ће доносити и успех у пословима које ће обављати. За овај дан и наредни период од 40 дана када је новорођенче најрањивије, везивали су се бројни обичаји и ритуали од којих се и данас неки поштују, ради очувања традиције. Опште је познато да је млада жена, снаја, добијала статус равноправног члана породице тек по рођењу мушког детета – наследника. Тако да је пол детета одређивао положај мајке, али и обреде који су се даље низали. Према општем веровању, новорођенче првих 6 недеља није смело да напушта кућу, а породиља није смела да прима посете. Веровало се да су тада подложни утицају урока, злих сила, демона. Заправо, реч је о осетљивом периоду мајке и детета када су они заиста изложени ризику од комликација, болести и смрти.

Уколико би се родио дечак, цепала се очева кошуља, а у десни рукав кошуље се умотавало дете, како би било снажно и како би било очев ослонац. У многим деловима Србије и данас је сачуван обичај цепања кошуље. На територији Пчињског округа, како бележе етнолози, мушко дете би се носило у јасле, па тек онда давало мајци. Овај обичај се усталио због веровања да се овим гестом предодређује будућност детета – биће сточар, домаћин. Са друге стране, женско дете би се стављало у разбој како би било вично ткању, плетењу, кућним пословима. Наравно, како су се услови мењали и како су кроз време чиновници постајали утицајнији и имућнији, детету би се у руке одмах по рођењу стављала књига, или писаљка. У колевку детета стављале би се амајлије и предмети за које се веровало да имају заштитну улогу, као што је, на пример, вретено. Чак је и прво купање било ритуално, а прва вода након купања просипала се у руже, јер ружа као трновита биљка одбија демонска бића. Обичаји и веровања су варирала од села до села, вароши до вароши, али свакако сви су били са циљем заштите бебе и њене породице.