Богојављенске пихтије – ево провереног рецепта
Пихтије су традиционално јело које се у Србији спрема током зиме а по обичају, дан уочи великог празника Богојављења, 18. јануара на зимски Крстовдан. У Врању је сремање пихтија део породичне традиције, која се наслеђује с колена на колено, као и рецепт.
Пихтије, хладина, пудинг од свињетиње или „питије“ како се зову у Врању, омиљена су зимска посластица онима који их воле, јер или волите да их једете или не волите ни да их пробате, просто средине нема када су пихтије у питању. Да би се спремио овај желатинасти специјалитет потребно је пре свега време и стрпљење јер се спремају више сати.
Једна наша суграђанка поделила је са нама њен рецепт. Соња Петровић каже да за пихтије узима свињску коленицу, буткицу, ногице. Месо се пре кувања потапа у води дан пре самог спремања а онда иде спремање пихтија за које је потребно пре свега време.
„Свињско месо које смо одабрали за пихтије стављам у велики лонац и прелијем водом. Онда пустим да то прокључа и ту прву воду бацам. Затим месо поново прелијем водом и остављам да се кува и до шест сати. У току кувања кашиком склањам маст са врха, ако нећу да пихтије буду превише масне. Додајем само со по укусу, не стављам никакве зачине. Оно што бих нагласила јесте да када једном налијете воду, у току кувања више не додајете воду јер тако се пихтије покваре, ремети се процес“, објаснила је Петровићева.
Пихтије су скуване када видимо да се месо одваја од костију. Тада месо вадимо а воду процедимо. Месо се устини и распореди по тањирима.
„У месо се додаје изгњечен бели лук више или мање, ко како воли, тако распоређено месо заливамо водом у којој се кувало. Сада наше пихтије иду на хлађење. Да би се стегле потребно је да „преноће“, односно 6 до 12 сати зависи колико је хладна просторија у којој их оставимо“, нагласила је наша саговорница.
Пихтије неко једе уз мало љуте или благе црвене паприке посуте по површини овог специјалитета, неко без. Добро иду као мезе, предјело, па и главно јело ко како воли. Овај желатинасти зимски гурманлук подсећа на породичну топлину, зимске дане када смо више код куће и нека стара времена када се живело мало спорије. У Врању и на целом југу Србије „питије“ су незабилазни део породичне трпезе, а у својој понуди имају их и кафане и ресторани.
