Свештеник Немања Милић о празницима – Врбица и Цвети
Викенд пред нама доноси нам празнике Лазареву суботу, у народу познату као Врбица и празник Цвети, дан уласка Господа Исуса Христа у Јерусалим. Ови празници увек су недељу дана пре Васкрса односно пре самог почетка Страсне (Страдалне) седмице, јер су се тада и догодили. Желећи да сазнамо нешто више о ова два значајна празника посетили смо Саборни храм Свете Тројице у Врању и разговарали са свештеником, протонамесником Немањом Милићем.
Лазарева субота – Врбица је празник посвећен васкрсењу праведног Лазара из Витиније, кога је Исус Христос, према предању, вратио у живот четири дана након смрти. Врбица је један од најрадоснијих празника у хришћанству јер симболизује победу живота над смрћу и најављује Христов улазак у Јерусалим. У српској традицији повезан је са децом која заједно са родитељима долазе у цркву, где добијају врбове гранчице или им се купују венчићи.
Свештеник Немања Милић подсетио је да у Лазар био мртав већ четири дана, а да су по јеврејском веровању тада веровали да човек може да устане из гроба и оживи до три дана после смрти а већ после три дана почиње распад људског тела.
„Господ Исус Христос пројављује своју моћ као савршени Бог васкрснувши Лазара речима “Лазаре, изађи напоље“. Дакле, Лазар је изашао из гроба, каже „Изађе мртвац повијен у мртвачке покрове“, Господ каже људима да га одреше и да му дају да једе. А наравно пре тога пројављена је и Господња људска природа када је он над гробом Лазревим плакао јер му је он био пријатељ. Господ не плаче само за његовим пријатељем Лазаром, једном историјском личношћу, него плаче над читавом људском природом која се налази у гробу. Зато је празник васкрснућа праведног Лазара образац нашег васкрснућа. Наравно, то је послужило Јеврејима као разлог за доношење пресуде да се Господ Исус Христос наш убије, дакле да се разапе, што ће се и десити“, рекао је свештеник Немања Милић.
Он је додао да је празник васкрсења праведног Лазара јесте подсећање сваком човеку кроз шта његова природа пролази, кроз шта људско тело пролази а то је управо смрт.
После Лазареве суботе долази празник Цвети кад је Исус Христос ушао у Јерусалим, где је дочекан свечано и уз радост, а народ је бацао палмине гранчице и цвеће пред Христа. Свештеник Милић каже да су га дочекали старци и деца а да је обичај био да се помазаник Господњи био он цар, свештеник или пророк дочекује радосно, весело, да се на његов пут ставља одећа коју је народ тада носио и палмове гранчице као симбол победе.
„У нашем народу, нашем окружењу немамо палме, али имамо прво дрво које олистава а то је врба. Као што је Његош у Свом Горском венцу нагласио како без трновог венца нема васкрсења, трнов венац ал је воће слатко, васкрсење не бива без смрти, тако се имало десити оно што се припремало а што се тиче Господа нашег Исуса Христа и његовог страдања. Доласком у Јерусалим Он се сусрео са својим неистомишљеницима, са тадашњим јеврејским верским вођама. Водимо је разговоре са њима и проповедао оно што има да буде, а то је управо Његово страдање и васкрсење“, рекао је свештеник Милић.
С обзиром да се налазимо у Великом посту који се ближи крају ово је била прилика да разговарамо и овој теми.
„Господ Исус Христос се вазнео, оставио је своју цркву, овде на земљи, а то су управо наши ближњи. Тако да ми током поста управо имамо највећу одговорност према нашим влижњима. Другим речима како се каже у нашем народу, да гледамо да пре свега не поједемо једни друге. То је реалност у којој се савремени човек налази, а то је управо та нетрпељивост која влада међу људима. То је смисао Васкршњег поста и једна опомена свима нама какви треба да будемо“, нагласио је свештеник Немања Милић.
Сутра на Врбицу и у недељу на Цвети мноштво народа испуниће цркве и учествовати на Светој Литургији која се служи. Према распореду који је објавила Епархија врањска Света Литургија у Саборном храму Свете Тројице у Врању на Врбицу почиње у 9 часова и 30 минута, док на празник Цвети почиње у 9 часова као и сваке недеље.
Ивана Јовић
