Свети Трифун – чувар православне традиције и виноградара
Православни верници и Српска православна црква данас прослављају Светог мученика Трифуна, у народу познатог као заштника виноградара и многих заната. Свети Трифун није само заштитник виноградара, он је симбол непоколебљиве вере и жртве. Његов празник, који у православном календару заузима важно место, подсећа нас на нераскидиву везу између духовности и природе која нас храни. Црква га слави као једног од „бесребреника“ – светаца који су бесплатно лечили и помагали.
Свети Трифун је рођен око 232. године у селу Кампсади, у тадашњој римској провинцији Фригији. Одрастао је у скромној хришћанској породици чувајући гуске, али се верује да је још у детињству од Бога добио дар исцељења и власт над злим духовима. Најпознатије предање говори о томе како је излечио ћерку римског цара Гордијана, која је патила од тешких духовних немира. Заузврат, цар га је богато наградио, али је Трифун сав дар поделио сиротињи.
Међутим, доласком на власт цара Декија, почели су сурови прогони хришћана. Трифун је одбио да се одрекне Христа и поклони римским идолима. Након тешких мука, које је стоики поднео, посечен је 250. године. У тренутку смрти, имао је свега 18 година.
Свети Трифун прославља се молитвено у православним црквама, али га у својим виноградима прослављају многи виноградари. На данашњи дан поред молитве орезују лозу и заливају чокоте вином. Иако је обичај зарезивања лозе народни, он има дубоку религијску симболику. Вино у хришћанству представља крв Христову, а лоза саму Цркву („Ја сам прави чокот, а Отац је мој виноградар“, Јован 15:1). Зарезивањем и заливањем лозе вином, ми симболично обнављамо савез са Богом и молимо за животну снагу.
