Врањанци предводили делегацију СУБНОР-а Србије на обележавању Кумановске битке

Крај спомен костурнице на Зебрњаку обележена је 113. годишњица Кумановске
битке. Почаст прецима који су погинули ослобађајући ове крајеве од Турака у
Првом Балканском рату одали су представници Владе РС, Војске, Владе Северне
Македоније, високе званице, представници српске заједнице у Северној
Македонији, градова из Србије и борачких удружења. Међу њима и делегација
СУБНОР-а Србије коју су предводили Врањанци.
Кумановска битка одиграла се 23 и 24. октобра 1912. године. Била је то битка у
сусрету, српску војску предводио је Радомир Путник док је турску предводио Зеки
паша. Овом битком ослобођени су делови Старе Србије, Косово, Куманово,
Скопље и дошло се све до Битоља.
У овој бици учествовало је много Срба из Пчињског краја и Врања те не чуди
велико интересовање грађана југа Србије и присуство на овом скупу. Председник
Градског одбора СУБНОР-а Врање Зоран Лубура, бригадни генерал у пензији
изјавио је за портал Коштана да СУБНОР Врања изузетну пажњу придаје свим
значајним догађајима и појединцима и никада неће заборавити ниједну жртву која
је пала за слободу кроз нашу историју.
-Кумановска битка је нешто посебно. Данас је на овој церемонији било 55
представника СУБНОР-а, Удружења ветерана посебних јединица полиције, из
Врања, Трговишта, Владичиног Хана, Прешева и Бујановца. Кумановска битка нам
је толико значајна и у толиком броју се окупљамо овде зато што у саставу српске
војске Моравске дивизије првог позива био наш славни Први пешадијски пук
Књаза Милоша Великог у којем су учествовали Врањанци и борци из околине.
Овде су положили кости чукундедови, прадедови и многи Врањанци и зато влада
велико интересовање, људи желе да се поклоне сенима својих предака. Наравно
трудимо се све ово пренесемо на младе, да негујемо традицију и да знамо да
ценимо слободу која је крвљу плаћена – истакао је Лубура.
Делегацију СУБНОР-а Србије предводио је председник скупштине СУБНОР-а
Србије Мирољуб Стојчић који је истакао да му је то велика част.
-Кумановском битком Србија је дефинисала своје границе. Једна велика победа
нас османским царством а оно што су тадашњи борци српске војске врло често
изговарали „Куманово за Косово“. Значи ми смо осветили Кумановском битком
Косово и заиста једна величанствена победа српске војске у Првом балканском
рату. Са аспекта када говорим као Врањанац треба напоменути да су Моравска
дивизија и Први пешадијски пук из Врања одиграли веома значајну улогу. Први
пешадијски пук је био ударна песница приликом ослобађања и Прешева и

Куманова и Скопља и тиме је значај већи што се ми Врањанци окупљамо овде
сваке године. Овде је борећи се за Србију у неколико дана погинуло 687 јунака.
Међу њима је велики врој војника из врањског краја и ми се с дужним поштовањем
клањамо и сваке године долазимо на Зебрњак – истакао је Стојчић.
Једна од дугогодишњих чланица овог борачког удружења Сунчица Младеновић из
Врања каже да удружење годинама организује долазак на Зебрњак како би се
присуствовало обележавању Кумановске битке и да она увек радо долази.
-Трудимо се да сваке године у што већем броју посетимо ово светилиште које нам
много значи. Тиме шаљемо поруку младима да никад не забораве жртве које су
пале за ово што данас имамо, за слободу у којој живимо. Ми смо сви дужни да се
поклонимо сенима погинулих. Да одамо пошту настрадалима, то су све нечији
синови, браћа, очеви. Велико поштовање за све те наше претке – рекла је
Младеновићева.
Пошта је одата полагањем венаца и цвећа крај спомен костурнице на брду
Зебрњак. Присутнима се обратила представница Заједнице Срба у Северној
Мекедонији Гордана Јовић Стојковска која је између осталог рекла да та битка
није била случајна и да није било никакве освајачке приче.
-Ми који смо порасли уз своје дедове и прадедове који су говорили о свему овоме
знамо да је њихово добровољство уласка у рат било у циљу ослобађања браће у
Македонији, ослобађање браће од петстогодшњег ропста, могућност да се
слободно поштује своја вера да се говори својим језиком да се живи са својим
народом у слози са другим народима – поручила је Јовић Стојковска.
Пригодан говор окупљенима одржао је државни секретар у Министарству за рад,
запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Антић.
-Сваки нови октобар као и овај окупља добре и часне људе на овом светом месту
за све Србе са великом вољом да се поклонимо сенима наших старијих, да се
помолимо Богу за покој њихових уснулих душа и да им покажемо да нисмо
заборавили на њих и да су били бољи од нас. Да замолимо судбину да наша нова
покољења буду много боља него што смо ми. Први Балкански рат и Кумановска
битка и победа српске војске над Османским царством, у њима као и коначно
протеривање османлија са Балканског полуострва последња су фаза Велике
источне кризе започете турском опсадом Беча 1683. године. У томе је њена
историјска важност за цео Балкан и његове православно хришћанске народе пре
свега али целу Европу. Да није било Кумановске битке не би било данас ни
Србије, ни Северне Македоније, али врло вероватно ни других држава на Балкану
– истакао је Антић у свом говору на церемонији обележавања 113 година од
Кумановске битке.

Спомник на Зебрњаку подигнут је 1937. године и најзначајније је остварење
архитекте Момира Коруновића. Споменик је нажалост порушен од стране
бугарског окупатора током Другог светског рата 1942. године. Срушена је висока
кула тако да ова спомен костурница није у свом првобитном облику и издању али
је свакако свето место за сваког Србина јер овде почивају кости 678 погинули
предака.