Дан сећања на жртве НАТО агресије у Врању, председник Вучић – сваки рат који се сада води у свету није почео јуче већ 24. марта 1999. године

У Врању је одржана централна државна манифестација Дан сећања, поводом обележавања 27 година од почетка НАТО агресије на нашу земљу. Скупу је присуствовао председник Александар Вучић, као и патријарх српски господин Порфирије, чланови Владе Србије, Милорад Додик, представници институција, градоначелници и председници општина из округа и шире и бројни грађани.

Скуп је почео поменом за све страдале у бомбардовању 1999. године. Помен је служио патријарх српски господин Порфирије са свештенством Српске православне цркве, након чега се обратио присутнима.

„Сваки пут у оваквим приликама, када се с правом очекује мудра и племенита порука, колико год бирали речи и трагали за смисаоном садржином оног што нам је намера да кажемо, остајемо са дубоким утиском беспомоћности да искажемо како дубину трагедије коју смо доживели као народ, тако и оно о чему је неопходно да као боголика створења и народ Божји стремимо. Радујем се иако је тужан повод нашег сабрања, то је тако зато што је за нас хришћане управо пут крста увертира, увод у Васкрсне радости. Тужна, али света успомена на једну од последњих голгота нашег многострадалног и крстоносног народа. Страшно НАТО бомбардовање отпочето на данашњи дан, претворило је нашу отаџбину наредних 78 дана, све до 10. јуна 1999. године, у ужасно стратиште, застрашујуће развалине, рушевине и згаришта. Читава наша земља, са свим градовима и селима, као и сви њени становници без изузетка, једностраном одлуком моћника овога света нашли су се у ратном пламену који је гутао све пред собом – људе, градове, насеља, културна и природна добра, инфраструктуру. У низу тих страдалних места нашло се и Врање, са својом околином, и овде је сила која Бога не моли под паролом мира и промоције живота сејала смрт и страх, остављајући иза себе патњу и пустош“, нагласио је патријарх.

Он је додао да данас своје речи треба да преточимо у молитве за све страдале у Врању и крају, а превасходно да се помолимо за две девојчице – Ирену Митић и Милицу Стојановић, које су имале само 12 и 15 година.

Уследио је звук сирене за ваздушну опасност добро познат свима који су преживели ту 1999. годину и који буди сећања на бомбарdовање наше земље. Интонирана је државна химна „Боже правде“, а након тога је минутом ћутања одата пошта страдалима у НАТО агресији на СРЈ 1999. године.

Присутнима се обратила Врањанка Јулијана Анђелковић чији је деда – Мане Анђелковић страдао у НАТО агресији, погинуо је у својој кући.

„То је било место окупљања, и топлине које су претворили у место разарања и туге. Променио се живот и наших комшија и свих Врањанаца. У НАТО агресији погинуло је 62 грађана Врања и зато данас стојимо у тишини која говори више од речи, и сећамо се времена сирена и детонација. За нас данашњи дан није само годишњица и сећање, већ и празне столице и детињства која су прерано научила шта је страх. И данас када ово изговарам мислим на свога деду на његов осмех и глас али мислим и на 2.500 људи који су изгубили живот током НАТО агресије. Нека нас и овај вечерашњи бол и губитак најмилијих, подсети на вредност свакога дана и позове на још већу одговорност. Имена погинулих исписана су на споменику, али још важније они су за сва времена у нашим срцима. Важно је и да смо скупили снаге да бомбардовање 1999. године назовемо правим именом – агресијом и злочином над злочинима“, рекла је Јулијана Анђелковић.

Милорад Додик рекао је између осталог да ниједан дан у календару није исти, али да ћемо овај увек памтити по ономе што се десило нашем народу.

„По други пут тукао нас је највећи војни савез у историји, који се вежбао над Србима у два налета прво над Републиком Српском, а касније на Србијом, како би овде остварио своје амбиције и одабрао је баш Србе да на њима баца осиромашени уранијум, који нас је погађао не само оног дана, него погодио сву нашу будућност“, рекао је Додик и додао да смо и данас сведоци многих, нажалост, тек рођених беба у нашем народу које се лече по разним нашим здравственим институцијама од болести које су добили због осиромашеног уранијума. „То се не може опростити. Вера нас учи да праштамо, али како? Тукли су нас бездушно, гађали су мостове, школе, болнице, гађали су возове у покрету, аутобусе, њиве. Гађали су све што су стигли гађали су нашу радио-телевизију, гађали су наш народ убијали у жељи да убију дух. И зато не можемо сматрати да је ово обичан дан. Вама господине Александре Вучићу никад нећу престати да се захваљујем, а не треба ни овај народ да престане, зато што си од заборава истргао овај дан. Твој долазак на чело Србије вратио је и враћа нам достојанство. Достојанство, да овде можемо да стојимо и кажемо, ми смо тучени бомбама НАТО пакта“, нагласио је Милорад Додик.

Председник Србије Александар Вучић захвалио се присутнима. Он је подсетио да је ово 13. пут како присуствује обележавању годишњице од почетка НАТО агресије и рекао да је сваки рат у свет данас почео 24. марта 1999. године

„Пре 13 година сам се са Милорадом Додиком договорио да све важне датуме обележавамо заједно. Сваког 24. марта, када год мислимо прошло је толико година и ране су зацељене, увек се изненадимо да нису и да крваре као да је јуче било. Данас упркос свему видимо ствари јасније, сваки рат и насиље данас у свету нису почели јуче, почели су 24. марта 1999. године. И ако данас неко пита зашто се крши међународно право, отимају територије и руши суверенитет и интегритет држава, одговор је зато што сте ту праксу увели 1999. године, када је одсвиран крај међународном праву, а свет можда кренуо и у своје самоуништење. Лажно оптужујући Србе да су имали великосрпске претензије, пошто су протерали Србе из Крајине и обрачунали се са Србима западно од Дрине, почео је рат на КиМ и распарчавање Србије. Имали су страшан утицај на медије увек је било оних који су били добровољни поданици окупатора али срећом, увек су били у мањини. Недавно смо сазнали да су тражили и од мађарске владе да крене у напад са севера. Захваљујући нашем пријатељу Виктору Орбану, није дошло до тога. И мислите да су стали када је потписан Кумановски споразум, нису стали објашњавајући нам да то није било против српског народа већ против Милошевићеве власти“, рекао је председник Србије Александар Вучић и подсетио да се и после НАТО агресије наставило са распарчавањем земље.

„Наставило се после годину дана, наставили су распарчавање СРЈ, отишла је и Црна Гора у Бечу су 2006. почели лажни преговори да би Албанци 2008. прогласили независност. Ћутало је наше руководство ћутали су сви а рећи ћу вам и зашто. Странци су ми увек говорили „само признај Косово и добићеш Нобелову награду за мир“, али ја сам увек гледао у будућност, више у стопе своје деце него предака. Нисам могао да се одрекнем Косова и Метохије и моје Србије и никада нећу“, рекао је председник Србије.

Вучић је у свом говору истакао да Србија поново „стаје на ноге“. Обећао је мајкама, бакама, женама у нашој земљи да ће да чува мир.

„Зато не изговарам теже речи. Ако мислите да имам мањак емоција, немам. Ако мислите да не бих засузио пред вама, бих и нисам једном. Ако мислите да не бих изговорио неке теже речи, бих много, много, много теже. Али као председник Републике имам обавезу да сачувам нашу децу и нашу будућност и да и даље снажимо и јачамо и нашу економију. Никада не смемо да будемо наивни, и да поверујемо у њихове лажи“, рекао је Вучић. 

„Србија је све, за Србију вреди живети и борити се“, истакао је председник Вучић и захвалио се свима који су се борили за будућност своје земље.

У НАТО бомбардовању наше земље према проценама погинуло је око 2.500 цивила, међу којима је 89 деце, а рањено је око 6.000 особа. Срушени су мостови, уништена инфраструктура, бомбардоване су школе, здравствене установе, медијске куће, амбасада, споменици културе, цркве и манастири. Врање је бомбардовано чак 42 дана. У бомбардовању Врања и околних села убијено је 16 особа.