Директорка позоришта Јањић Стојановић: Публику очекује „Борин маратон“, следећа сезона у знаку комедије
Врање је ове године у знаку једног од најзнаменитијих Врањанаца, писца Борисава Боре Станковића. Град Врање је припремио програм обележавања 150 година од рођења славног писца, који не само да је лично оставио печат у српској књижевности већ је сачувао старо Врање од заборава. Покровитељ овог значајног јубилеја је председник Александар Вучић.
У Врању више културних установа и школа носи његово име а једна од њих је и Позориште „Бора Станковић“. Врањски театар који је у својој прошлости био и аматерски и професионални а сада искључиво професионални, са модерном новом зградом, уиграним ансамблом и богатим репертоаром важан је за очување лика и дела Боре Станковића. Директорка врањског позоришта, глумица и чланица ансамбла, Кристина Јањић Стојановић говорила је за портал Коштана о обележавању јубилеја у Позоришту „Бора Станковић“ у Врању, о Бори, али о томе шта публика може очекивати у наредном периоду.
Град обележава велики јубилеј, век и по од рођења нашег Боре Станковића, на који начин ће позориште које носи његово име обележити и одати почаст Бори?
У години великог јубилеја за наш град, па и за само позориште, 150 година од рођења нашег великог писца, наравно да је и позориште укључено у читаву причу обележавања током целе године. Обележавање је почело званично 31. марта свечаном академијом управо код нас у позоришу и ту смо били не само домаћини већ смо пружили комплетну подршку техничку. Сви смо били укључени и глумци и техника па и људи из општег сектора. Тај догађај је некако био јако величанствен и за нас заиста битан. Та стопедесетогодишњица је битна не само за град Врање, већ и за наше позориште које са поносом носи име Боре Станковића. Затим током целе године су планирана дешавања а нека од њих ће се одржавати код нас. Оно што смо ми испланирали за ову годину је да направимо искорак, планиран је „Борин маратон“ за 8. мај. То је нешто што већ постоји у Србији у неким позориштима, па смо ми хтели да Бори у част одиграмо у једном дану чак три представе, по Бориним делима. Ту спадају наше две које су тренутно играјуће на репертоару, то су „Ружа увела“ и „Нечиста крва“ и „Коштана“ из нишког Народног позоришта. Тако да бисмо у току једног дана у три различита термина на пример од 18, 20 и 22 часа, имали целовечерњи програм, тако да би публика могла уз симболичну цену карата да погледа представе које су рађене по тексту Боре Станковића. Такође, током целе године кад год су Борина дела на репертоару симболична је цена улазнице од 150 динара. То важи само за представе ређене по Бориним делима. Оно што нас свакако очекује је наш фестивал у октобру „Борини позоришни дани“. Ове године 46. по реду од 21. до 28. октобра. За свечано отварање 21. октобра, наше позориште ће имати премијеру и ту је планирана „Ташана“ по тексту Боре Станковића у режији Небојше Брадића. Фестивал ћемо отворити званично, свечано, Борином представом, Бориним делом. То су наша два велика догађаја током ове године и начин на који ћемо обележити ову годину.
Неко Борино дело увек је актуелно и присутно у врањском театру. Колико су његова дела тешка за драматизацију и да ли су тешка за играње Вама и Вашим колегама или ту има лакоће зато што смо ми из Врања?
Свакако верујем да лакоће има и да је то негде нама из рукава, што би се рекло. Ми сви то у себи носимо и ту емоцију и ту тугу и тај дерт и тај чемер, све то имамо дубоко у себи тако да је нама негде заиста лако да станемо на сцену и да без икаквих проблема изнесемо неку Борину мисао, неку емоцију, нешто што је он хтео да каже…Много лакше него ли неким другим позориштима, глимцима и градовима што се негде с годинама и показало. Имали смо ми прилику доста да гледамо и друга позоришта која су радила представе по Бориним делима и увек се негде осети да то није то. Дакле, заиста имамо ту привилегију да смо мајстори његових дела и то је заиста част.
А што се тиче драматизације ту морам да напоменем да смо сарађивали са многим драматурзима. Јелена Мијовић је била ту, Тијана Грумић која је радила драматизацију „Нечисте крви“, Маја Тодоровић је такође радила, Небојша Дугалић је радио „Старе дане“. То су све људи који нису са нашег говорног подручја и њима није то толико блиско али су направили сјајне драматизације. Дакле, осећају и они Бору онако негде како га и ми осећамо, при том су велики људи и велики уметници, можда је из тог разлога био лакши пут али што се изведбе тиче слободно могу да кажем да нико осим Врањанаца до сада није Бору боље интерпретирао.
Шта је то што Бора има а други писци можда немају?
Ја не знам конкретан одговор на то питање. Сада могу да набрајам и то што сам малопре рекла, то је та нека искрена емоција, то је тај неки врањски менталитет који је он савршено описао. То су неке и радости и туге помешане у истој реченици. Али заиста је он толико велики. Ево и професор Роберт Ходел који доста проучава његов лик и дело упоредио га је са многим великанима што наше, што светске књижевности и буквално је по њему Бора у истом рангу са Ивом Андрићем или са Дисом. Верујем да кад бисмо знали шта је он то у себи имао, да можда не би био толико велики, када бисмо умели да објаснимо. Вероватно и јесте толико велики зато што не знамо и не можемо да откријемо шта је то нешто што је он имао и што се пренело на његову књижевност, што осећамо, што умемо да пренесемо, а заправо је необјашњиво шта је то.
Ако се осврнемо на рад врањског театра у глобалу, да се приметити велики број премијера, шта је оно што надахњује Вас и цео ансамбл?
Трудимо се у последње две године да направимо мало помак, у смислу тога што је ранијих година била већ уиграна форма, да се раде две вечерње и две дечје представе у току сезоне. Пробали смо да изађемо из тих оквира и направимо нешто другачије. Хтели смо да пробамо да ли можемо више и да ли можемо да публици пружимо нешто другачије и да на тај начин можда и привучемо додатно публику. О томе и говоре бројке да је у последње две године, отприлике око 4.000 људи више прошло кроз салу позоришта него ранијих година. Када понудите различити садржај свако за себе пронађе нешто што му одговара. Ово је сезона у којој ћемо имати чак шест премијера, у прошлој смо имали пет. Видели смо да може, да ли ћемо наставити тим темпом заиста не знам, али ово је нека сезона која је била одређена за праизведбе, следећа се планира да буе резервисана само за комедије. Вечерња сцена да буде посвећена потпуно комедијама. То је нешто што наша публика воли, морамо да ослушкујемо, да колико год пратили неке трендове и нешто што је тренутно у Србији да кажем актуелно опет морамо мало и да подилазимо нашој публици јер ми ово радимо због публике.
Врата врањског театра отворена су и за младе нараштаје, да ли се та пракса очекује и убудуће?
Отворена су свакако за младе Врањанце који су завршили што глуму, што режију, што драматургију. Деца од малих ногу кроз школицу глуме коју имамо протеклих 20 година, ту направе неке своје прве кораке и ту се одлучују да ли желе да се баве овим послом и на који начин, где ће да се преоријентишу, да ли као редитељи, глумци. Многи од њих су што је срећа, сада већ на академијама или су завршили академије, тако да заиста су отворена врата, нарочито људима који су одавде из Врања а и шире. Отворени смо за све врсте понуда, за нове текстове, за нове редитеље, глумце,заиста врањско позориште је увек по питању тога било отворено и биће, јер без младих без нове енергије и нове снаге веујем да нема ни напретка.
Како уклапате глуму и директорску функцију?
Стигне се све, успем да постигнем и једно и друго, нисам се одрекла сцене зато што је то нешто што је мени у срцу и у души и без тога просто не бих ни могла. Наравно, да нешто мора да трпи, сцена сада тренутно мало трпи и нисам баш у свим пројектима у којима бих хтела да будем, Конкретно пројекат „Хладне руке“ чију премијеру ишчекујемо ту ми је мало криво што нисам успела због времена да се организујем, да будем у том пројекту али једну до две у сезони одрадим и просто заиста не бих могла без тога. Али стигне се све, све се може кад се хоће и хвала Богу нађе се времена за све.
И за крај на шта ћете се фокусирати у наредном периоду?
Комедије свакако у следећој сезони, а у овој календарској години највећи фокус бацамо на Бору Станковића и на „старо, старо ми дајте“.
Фото и текст: Ивана Јовић
