ФА „Бело Ленче“ – кад срце заигра године су само број
Ко каже да пензионерски дани не могу бити лепи и испуњени хобијима, тај греши. Припадници познијег доба, све су активнији, а да је тако потврђују и чланови Фолклорног ансамбла „Бело ленче“ из Врања. За сада броје око тридесет чланова.
Идејни творац и оснивач је Мита Ристић, познати врањски сликар и играорац. Каже да је био део других ансамбала али да је хтео да направи нешто своје, да осмисли причу на свој начин а на радост и уживање свих људи сличног сензибилитета. Тако је основао ФА „Бело Ленче“ који је одмах окупио људе жељне дружења, игре и очувања традиције.
„Када се изађе у пензију, у други део свог живота да тако кажем, сваки човек уз Божју дарбу има нешто, негде у мозгу, што на неки начин треба да покрене сам. Или покрене или не покрене. Ето то ме је натерало, то је било у мени. Желео сам сам да формирам једно друштво, један ансамбл. Није било лако. Комплетна екипа са мном је прихватила то што ми желимо. Ја им се овом приликом срдачно захваљујем. Ова екипа освојила је недавно у Алексинцу две награде. Две дипломе и два пехара. Награђени смо за најмераклијско играње и за најетно одржавање игре. Жао ми је што се у Врању малтене не играју наше врањске игре и људи су заборавили и заборавиће. Наш циљ је да очувамо врањске игре. Уједно се захваљујем Културно – образовном центру што нам је дао салу а и помаже нам у регистрацији ансамбла“, рекао је Мита Ристић.
Чланови, већином пензионери и они који су близу тог животног доба, врло су срећни што су део једног оваквог ансмбла и што имају прилику да се друже, играју, забаве али и очувају традицију.
„Ја сам од оснивања овде, ето већ годину дана. Волим да играм, волим музику, а наша врањска музика лечи душу и срце. Ако је разумеш и добро чујеш – лечи душу. Волим дружење, зато сам овде, да се дружимо, играмо и певамо. Како рече Мита, пензију – други део живота, да улепшамо колико можемо“, рекла је Зорица Арсић.
Стојан Павловић пореклом Врањанац, живео је у инстранству већи део свог досадашњег живота, чак педесет пет година. Одлучио је да се врати из Немачке и овде ужива у пензионерским данима. Већ две године је у Врању и видно је срећан што је део овог друштва.
„Мени је свуда лепо и драго ако си добар и поштен. Овде ми одговара, након 15 година у пензији сам дошао. Још увек немам ни народну ношњу, али ћу да набавим. Велику ми радост причињава да будем са нашим људима. Ми смо и тамо имали окупљања, српске клубове, треба да се одржава и због омладине а и због нас старих. Фолклор је наша традиција“, истако је Стојан Павловић.
„Волим да играм, да се дружим с људима. Овде ми је јако лепо. За људе у нашим годинама битно је да изађу, да се друже, да не буду код куће и сами. Ја волим наше традиционалне игре и фолклор, тако да ми је овде уживање“, рекла је Слободанка Митић, звана Данче.
„Играм годину дана у ФА „Бело ленче“. Претходно сам играла у фолклорној секцији Удружења пензионера града Врања међутим, прешла сам овде и овде је атмосфера некако бар мени пријатнија. Фолклору ме привукло то што пре свега волим да се дружим, да се социјализујем, стичем нове пријатеље, то ме некако испуњава. Музика, игра, све ми то чини један велики плус. Јер у пензији човек ако се не активира то је врло незгодно“, истакала је Надица Трајковић.
„Ја сам овде већ годину дана, волим дружење, једноставно волим игру. Од малена волео сам да играм. Сад ми се ето указала прилика да се дружимо, да играмо да певамо. Најбитније ми је дружење. Ја још увек нисам у пензији, али надам се ако Бог да здравља да ћу ускоро и ја бити у пензији. А ове ме позвао један пријатељ и тако сам се прикључио“, појаснио је Ика Јанчић.
Чланови Фа „Бело Ленче“ окупљају се уторком у сали Културно – образовног центра познатој по ранијем називу „ОКЦЕ“ и ту вежбају, друже се и уживају у музици. Отворени су за пријем нових чланова и позивају своје вршњаке да им се придруже.
