Деца садашњице много више користе медије него њихови вршњаци некада. Младима су данас на располагању бројне информације и дезинформације, а медији који их свакодневно окружују и пласирају исте су друштвене мреже, телевизија, филм, радио, подкасти, портали, новине. Иако су то нове генерације за које често умемо да кажемо да одрадстају уз телефоне, таблете и компијутере, и њима је у том свету медијских корисника потребна помоћ , као и свима нама.
Медијска писменост је управо помоћ која нам је свима потребна, за једног просечног корисника она представља главно средство које помаже да се снађемо у н овом медијском окружењу и да не упадамо у свет замки дезинсформација које нам се нуде. Медијски писмен грађанин јесте онај који уме да критички чита медијске поруке, и који је стога отпоран на манипулације на које у њима наилази. Медијска писменост представља одговор на све проблеме данашњих медија .
Важно је имати на уму, истичу стручњаци, да су деца најрањивија група због свог узраста и самим тим недовољно искуства, није им добро развијена критичка свест , те је њима лакше манипулисати путем медија. Тада наступа медијска писменост која је ту да их образује и подучи о опасностима са којима се у медијима могу срести. Важна је улога родитеља који се често заједно са својом децом медијски образују и ту су да васпитају и одиграју важну улогу медијских водича.
Стручњаци као решење предлажу организовање што већег броја радионица у школама па чак и у вртићима за децу али и за родитеље и васпитаче. Важно је да сви знају да не постоје лоша питања ни одговори, са децом је важно дискутовати о томе шта су медији , да с еговори о цртаним филмовима које гледају и о вредностима које у њима прпеознају. Важно је са децом говорити о томе које игрице играју и зашто им се баш такве допадају , то је једноставан начин да медисјка писменост постане тема за разговор и у школи и код куће.
Такође је важно радити на развијању обуке за васпитаче, изради приручника за наставнике и родитеље а све то у циљу бољег сналажења у медијском информационом окружењу. Март је у многим земљама, укључујући Србију и регион Западног Балкана, проглашен месецом медијске писмености. Током тог месеца организују се различите активности с циљем да се грађани – посебно деца и млади – едукују о томе како да критички разумеју, анализирају и стварају медијске садржаје.
У марту се у школама, библиотекама, културним центрима и на интернету одржавају: радионице за ученике и наставнике јавне трибине и предавања кампање против дезинформација и лажних вести пројекције филмова и емисија које се баве овом темом такмичења у креирању медијских садржаја (плакати, видео клипови, подцасти итд.)Циљеви месеца медијске писмености:
повећање свести о важности критичког мишљења ,превенција манипулације и говора мржње у медијима, развој способности да се препознају лажне вести и пропагандни садржаји подстицање активног и одговорног учешћа грађана у јавном простору.
Милена Божић
Текст је део пројекта „Повезани свет медијске писмености“ који суфинансира Град Врање
