„Ниси сам/а!“ – снажна порука „Мулеја“, Аница Петровић за Коштану – не говори се довољно о тој теми

Вишеструко награђивана монодрама „Мулеј“, наше суграђанке, глумице Анице Петровић изведена је по други пут у врањском театру, док је ово њено 24. играње. Већи део представе, како у домену драматизације тако и режије потисује сама ауторка. Монодрама је настала по истоименом роману Ерленда Луа, и говори о циничној осамнаестогодишњој Норвежанки Јулији која покушава да пронађе ексцентричан начин да се убије након што јој је породица погинула у авионској несрећи. „Мулеј“ тематизује адолесцентску суицидалност и процес суочавања са смрћу ближњих и преиспитује да ли и како љубав и подршка у својим различитим облицима могу бити лековити и од помоћи у превазилажењу психичких проблема.

Млада и талентована глумица држала је пажњу публике, вешто мењајући улоге, водећи хитре дијалоге између протагонсткиње Јулије и других ликова. Комад је наишао на опште одушевљење публике, који је Аницу наградио громким аплаузом. Она је на крају своје монодраме имала јасну поруку: „Ниси сам/а! Ту је помоћ. 0800/309-309“, плакат са бројем телефона националне СОС линије за превенцију суицида.

Након изведбе Аница Петровић издвојила је време за портал Коштана.

Представа се бави озбиљном темом, како си се одлучила баш за ову тематику?

„На академији смо добили задатак за дипломску представу да то буде дуо или монодрама. Имали смо много слободе у избору, почев од текстова, да ли ћемо сами да измислимо напишемо текст, да нешто драматизујемо, као што је у мом случају. У старту сам хтела да се опробам у монодрамама, јер знам да је то најтежа форма и нисам хтела на завршном испиту да идем линијом мањег отпора. То су први кораци које сам начинила, а онда су се дешавале занимљиве ствари. Док сам читала романе Ерленда Луа ми је био неодољив у свом хумору и само сам хтела да видим шта његово. Осећала сам да ће нешто бити његово само шта.“

Зашто баш тема суицида?

„Генерално сам става да се јавно не говори довољно о тој теми, а да је важна јер у овој брзини од живота све чешће се јављају такве мисли, како код младих тако људи, тако и да код старијих. У овој представи се пронађу и старије и генерације и млађе. Млађи, тинејџери зато што протагонисткиња има 17 година(у представи пуни и 18) па сада она пролази неке ситуације као и тинејџери. Можда се они поистовете више због неких тих околности али много дотакне и старије генерације. Задовољна сам због тога, јер ми је био циљ, да представа не буде дечја, тинејџерска, већ за све генерације.“

С обзиром да вешто владаш сценом колико је времена било потребно да спреми овај комад?

„Што се тиче припреме, осмишљавања свега тога ишло је једно за другим. Постојале су неке ствари које сам ја хтела да тако буде, то је та дневничка форма и то писање итд. То је била контрукција целе представе у коју сам ја убацивала елементе и имам утисак да су се отварали један за другим, што се тиче поступака редитељских. Оно што ми је било занимљиво током студирања, желела сам да имам драмтурга особу која се школовала за тако нешто и да ми бар у том сегменту буде олакшано, да ја само после одиграм и радим свој посао а то је глума. Међутим, професор ми није дозволио, истицао је да је важно да глумац прође кроз процес драматизације. У том тренутку сам осетила бес и љутњу док сада са ове тачке гледишта осећам захвалност, јер је итетекако важно да глумац прође процес драматизације. Издвајала сам из романа шта ми је потребно за моју причу, процес је трајао дуго, две године отприлике али у етапама, са великим паузама, које сам правила због позива да играм представе у позориштима. Док није дошао судњи час када су рекли или ћеш сада завршити или ћеш морати из почетка.“

Од награда које си побрала за „Мулеј“ да ли би издвојила неку, да ли ти је нека најдража?

„То је баш незахвално да кажем, али могу рећи да ниједном нисам очекивала те награде. Очекивала сам бар једну али никако нисам очекивала две а то је главна награда целокупна представа и најбоља глумица на фестивалу. Оно што заиста нисам очекивала зато што сам знала да ће бити велика конкуренција јесте Фестивал у Сремској Митровици „Златни жир“. У жирији су били Нина Нешковић, Ђорђе Нешовић и Ђорђе Петровић. Баш ми је била част да су тако врсни редитељ и глумица Ђорђе и Нина које нисам познавала, добили жељу да ме упознају након представе и сазнају ово што и Ви сада сазнајете. Како су рекли „требао је неко да ме надмаши после мог играња да би добио награду“. Заиста су изванредни глумци били у конкуренцији и тада сам рекла сада баш и неће бити. Некада буде слабије играње, али већина фестивала које сам обишла донели су ми награде и мени је јако драго због тога.“

Монодрама Врањанке Анице Петровић до сада је побрала следеће награде:

• У Сремској Митровици награда „Златни жир“ у категорији најбоља представа и „Златни жир“ за најбољу глумицу.
• Награда “САМИ” 2024. – за најбољу женску улогу у Београду
• Награда “САМИ” 2024.- најбољу представу у целини у Београду
• Специјална награда за режију на Интеф фестивалу у Шапцу 2023
• Награда за најбољу женску улогу на Фестивалу студентског театра у Обреновцу 2022
• Награда за најбољу представу у целини на Фестивалу студентског театра у Обреновцу 2022. године.

Ивана Јовић