Њиве под водом – шта ће бити са усевима?

Обилне падавине претходних дана, али и у ранијем периоду, довеле су до задржавања воде на њивама у врањском крају. Обиласком терена наша екипа је приметила да је вода присутна на ораницама у златкопачком пољу, као и делом код села Ћуковац и Ратаје. Једноставно земља више није у стању да апсорбује ту количину воде. О овој појави разговарали смо са стручњаком Надом Лазовић Ђоковић, саветодавцем за ратарство и повртарство Пољопривредне саветодавне и стручне службе у Врању.

Препорука пољопривредним произвођачима је редован обилазак пшенице и преглед усева. Нада Лазовић Ђоковић кађе да је велика количина кише пала, око 68 литара по метру квадратном у јануарu и да се тај тренд наставио и у фебруару, те да је потопљено неколико хектара обрадивих површина.

„У првој половини фебруара пало је од 30-60 мм воденог талога што је условило задржавање воде на површинама близу речних токова и тамо где је висок ниво подземних вода. Талас интензивних падавина ових дана потопио је неколико хектара обрадивих површина дуж слива реке Јужне Мораве, а бројни су усеви који су већ сада изложени озбиљном ризику од пропадања. Биљке пшенице и осталих стрних жита могу издржати потопљеност у води од четири до седам дана пре него што дође до озбиљног оштећења“, упозорава саветодавац за ратарство и повртарство Нада Лазовић Ђоковић.

Најугроженија подручја у Врању су предели са високим нивоом подземних вода где сваке године долази до забарености терена и усеви углавном настрадају.

„Пшеница и јечам могу да издрже неколико дана под водом , међутим уколико се вода задржи више од 7 до 10 дана долази до гушења усева усред недостатка кисеоника и мора се пресејавати у пролеће када се вода повуче са њива“, објашњава Лазовић Ђоковић.

Међутим, биљке трпе и тамо где се вода није дуже задржала а примењена је потпуна агротехника, жутилом на врховима листова пшенице. То значи да у земљи има вишка благе.

„Биљка усвоји вечу количину воде него што јој је потребно из земљишта, хладно време и јаки ветрови доводе до интезивног жутила на врховима листова .То није опасно јер чим се временски услови поправе и температуре повечају биљке ће одбацити те листове, зато такве усеве треба прве прихранити, односто брзо ће се опоравити и наставити нормалан раст и развој. Али вишак влаге ће у периоду влатања довести до веће појаве гљивичних обољења и широког спектра корова, па је у оваквим годинама обавезна примена фунгицида и заштита усева од корова“, напоменула је она.

Наша саговорница објашњава да ће у наредном периоду све зависити од дневних и ноћних температура.

„Све до 8 степени испод нуле није претња за нека значајнија оштећења стрних жита. Само код усева који имају један до два листа, може бити проблема ако се температуре спусте на -10, а не буде снежног покривача који би их заштитио од измрзавања. Веома је битно да када временски услови дозволе пољопривредни произвођачи обиђу своје њиве и виде у каквом су стању њихови усеви. Уколико примете да је усев блед или жут, требало би веома брзо да примене минерална ђубрива. Пре него што приступе процесу ђубрења треба да ураде анализу земљишта како би се тачно одредила количина азота у земљишту-анализе Н мин методом. На тај начин ће се добити тачна количина азота која је потребна, облик азота којим ће се вршити прихрана, као и то да ли дати целокупну количину или поделити на два пута у фази бокорења и влатања“, објаснила је Лазовић Ђоковић.

У Пчињском округу посејано је прошле јесени око 9 хиљада хектара озимих усева, од тога 80 одсто пшенице. Јечам је посејан у оптималном року, а 20 одсто у ширим роковима.