Отворена изложба „Трагом људске душе“

Отварањем изложбе „Трагом људске душе“ у камерној сали врањског театра почело је обележавање великог јубилеја – 150 година од рођења Борисава Боре Станковића. Аутори изложбе су Томислав и Мирослава Симоновић са синовима Братиславом и Душаном. Поставка обухвата књиге, фотографије, записе и документа која су део архиве породице Симоновић а која до сада нису представљена широј јавности. Изложбу су организовали град Врање и Библиотека „Бора Станковић“. Председник Александар Вучић покровитељ је обележавања јубилеја – 150 година од рођења Борисава Станковића.

Отварању је присуствовао министар културе Никола Селаковић, државни секретар Дејан Антић, руководство града на челу са градоначелником др Слободаном Миленковићем, представници инститиција и јавних установа.

Обраћајући се присутнима, Томислав Симоновић је рекао да вечерас не отварамо само изложбу већ једно време један живот и једну дубоку људску причу.

„Пред нама су часописи и књиге, који сведоче о стваралачком путу Борисава Станковића, писца, који је умео да прикаже оно најтише и најскривеније у човеку. Посебну вредност овој изложби дају управо ови изложени примерци фотографије, часописи и књиге, из породичне библиотеке мог оца, Ристе Симоновића, брижљиво чувани и сачувани, као део личне и културне баштине. Иначе, мој отац је био велики познавалац живота и рада Боре Станковића, човек који је и отворио прву Борину недељу у Врању 1967. године. Свака страница коју видите носи траг борбе, талента и трајања. Кроз изложени материјал, не пратимо само књижевност, већ и судбину једног уметника у времену које му није било увек наклоњено. Ова изложба је покушај, да се наслути човек, распет између жеље и забране, традиције и немира, љубави и бола, што ћемо видети у насловима и поднасловима. Посебан тренутак ове изложбе јесте, представљање приповетке (цртице) „Моја жеља“ која је након 106 година, на 150. годишњицу рођења Боре Станковића, поново пред читаоцима као сведочанство, да права књижевност никада не нестаје. Приповетка „Моја жеља“ није била, од 1920. године, када је штампана у „Великом илустрованом српском календару,“ у Сарајеву, уврштена ни у једно сабрано дело Борисава Станковића. Изложба је осмишљена као пут кроз живот и стваралаштво Боре Станковића, од његових биографских почетака и школовања, преко тешких ратних година, интернације и повратка у Београд, где започиње сарадњу у “Београдским новинама“ у веома тешким околностима. Затим, кроз документа која сведоче о његовој борби за егзистенцију, кроз молбе, обраћања институцијама и решењима, која су стизала споро или никако, па све до позоришног живота, кроз плакате, фотографије и трајање његовог дела на сцени. Ова је изложба чин сећања, али и чин враћања. Враћања вредности које трају“, истакао је Симоновић.

Градоначелник Врања др Слободан Миленковић обративши се присутнима рекао је да је Бора несумњиво највећи међу нама.

„Откривши врањску душу, врањски мерак и калдрму и учинивши их доступним свима, отворио је врата до тада сасвим непознатог света скромних и питомих Врањанаца, које је тако лепо и даровито приказао. Несвакидашњим стилом, сликовитим описима оставио је утисак и међу онима који су га и оспоравали и хвалили. Тако један од наших књижевних великана о њему пише: “Унео је први у нашу књижевност стару нашу породицу и огњиште, наш иконостас и домаће кандило и нашу дуњу у сандуку. Врање, мала некад погранична србијанска варош била је до Станковићевог времена једва позната и по свом имену, а савршено непозната по свом људству. Откривши Врање, Станковић је одиста открио један наш потпуно нови морални континент.“ Овог пута ради се о непознатим експонатима који су први пут пред очима јавности љубазношћу породице Симоновић. Уживаћемо у бројним фотографијама, документима, преводима, часописима и књигама, који ће приближити живот и рад Боре Станковића у оквиру 11 поглавља и тридесетак паноа. Имајући у виду уникатност збирке, њен значај и утицај на ново учење о Бори и његовом животу, утолико је већа и њена изузетност. Велику захвалност дугујемо породици Симоновић на несебичном чину да са нама поделе Бору којег нисмо познавали. Сваки запис, свака фотографија, сваки документ, оставиће у нама печат новог знања о великом књижевном ауторитету чије писање чувамо и баштинимо, чији значај не заборављамо, чију мисију следимо“, истакао је градоначелник др Миленковић.

Министар Никола Селаковић рекао је Врање град снажне традиције, град који је изнедрио једног од највећих српских писаца и да је Врање много више од места рођења Боре Станковића.

„Врање је простор његове непресушне инспирације, његовог духа и препознатљивог језика и зато је наша дужност да ту његову заоставштину баштинимо, чувамо и негујемо. Бора је био писац живота, али не као хроничар збивања већ као уметник који књижевним делима задире у скривене слојеве људске душе и дубоку подсвест. Његова проза није само Врање, обичаји, једна епоха и људи у њој. Његова књижевност је много, много више од тога. Бора даје слику давног времена али се пред читаоцем отвара душевни свет његових јунака испуњен дертом и карасевдахом, љубављу, страховима, болешћу…Бора је кроз своја прозна дела клесао спомен душевног немира. Његово стваралаштво је универзална драма људског срца разапетог између онога што јесте и онога што би могло бити. Између дужности и жеље. Можете ли да замислите српску књижевност без Боре Станковића? Не би то био само недостатак сведочанства о Врању и данима отоманског ропства на измаку. Био би то, могу слободно рећи, недостатак једне велике универзалне књижевности. Због свега тога, у великој књизи српске књижевности, име Боре Станковића има посебно, велико место. Нека нам његово дело буде путоказ да чувамо снагу речи и лепоту нашег језика, да чувамо капију српског југа, јер чувајући Станковића, уствари чувамо своју културу и чувамо себе“, рекао је министар Селаковић и прогласио изложбу отвореном.

Изложбу сви заинтересовани могу да погледају у наредних седам дана, колико ће бити у камерној сали Позоришта „Бора Станковић“.

Ивана Јовић