Пета премијера врањског театра – „Хладне руке“ о младима и менталном здрављу

У Позоришту „Бора Станковић“ у Врању одржана је конферениција за медије поводом нове представе, пете премијере у сезони. Реч је о комаду „Хладне руке“ Врањанца Бојана Тасића у режији Богдана Јанковића. Улоге тумаче: Жетица Дејановић, Јелена Филиповић Антић, Михајло Стојковић, Марко Николић и Ненад Недељковић.

Ова представа на сцену доноси породичну драма која се одвија у Врању и бави се питањима младих, односно њиховим проблемима у данашњици. У фокусу је ментално здравље младих.

Врањски театар имао је четири премијере а ово ће бити пета. Уједно ово је и праизведна Бојана Тасића, младог драматурга из Врања.

„Имали смо четири премијере обично у току сезоне, ове године смо пробали да направимо искорак, да изађемо мало из тог оквира и из те ушушканости и да пробамо да врањску публику још мало пробудимо и да пружимо мало шири дијапазон представа, да ослушнемо ко шта воли и жели да гледа. Из тог разлога је пета премијера у сезони, биће и шесте у року од недељу дана“, рекла је директорка врањског театра Кристина Јањић Стојановић.

Она је додала да јој је драго што се у години јубилеја, 150 година рођења од Боре Станковића у позоришту поставља дело младог Врањанца.

Млади драмтург из Врања Бојан Тасић по чијем тексту је урађена представа, рекао је да је у питању породична прича, прича о младом човеку који се враћа у свој родни град, са неким проблемима које носи са собом и нада се да ће их превазићи у оквиру своје породице.

„Моја лично идеја за овај текст је настала у неком ишчитавању Сартра и Јована Христића, најпре мислим на комаде што се Сартра тиче „Прљаве руке“, а што се Јована Христића тиче то су „Чисте руке“. То су два драмска текста која се баве егзистенцијализмом и питањем колико је човек у могућности да својим делањем или неделањем промени нешто, макар у својој околини или на неком вишем нивоу“, рекао је Бојан Тасић.

У представи је заступљен врањски говор и радња се дешава управо у Врању. Редитељ Богдан Јанковић каже да се приликом читања пронашао у сваком лику и да је читање било „у даху“, те да је мишљења да се тема тиче свих људи.

„Обично комади који си били на дијалекту овде, били су више оријентисани ка комедији и ово је за мене први случај да је ово драмски текст и више је жанровски у траги комедији, где се ми језиком бавимо на један други начин. Сигурно да сам језик има одређену духовитост и она се овде исто осети у комаду. Имамо у једној породици оца и два сина, отац говори на дијалекту једним архаичним језиком што га формира и у начину размишљања, његово деловање на сцени је врло повезано са језиком. Имамо млађег сина који остаје у Врању да живи, који користи неку модернију форму дијалекта и још једна страни језик и имамо старијег сина који је послат на школовање у Београд и који тежи да избрише сваки траг који би могао да га повеже са тим. У једној породици се слама у језичком смислу три правца и то ствара сукобе унутар породице“, рекао је између осталог редитељ Богдан Јанковић.

Глумац Михајло Стојковић тумачи лик Ивана. Разлика између њих двојице у реалном свету и комаду у овом тренутку је само три године.

„Та потреба да млад човек подели своје највеће и најдубље пробелеме са околином је некако већа него икад и зато мислим да је важно да радимо овај комад. Мислим да ће публика, нарочито млађа уживати зато што ће имати могућност да се препозна и да осети да неко прича и о њиховим проблемима“, рекао је глумац Михајло Стојковић.

Глумац Марко Николић који тумачи лик Огија, каже да је било занимљиво радити са Богданом који је из Војводине, док се у представи користи наш дијалекат. Каже да је он један од редитеља који воли глумце и ради за глумца.

„Мислим да је ово једна права репертоарска представа која треба да буде и стварно мислим да ће да буде гледана“, истакао је глумац Марко Николић.

Лик Маје припао је Јелени Филиповић Антић, док лик „Она“ тумачи Жетица Дејановић.

„Треба да проговоримо о неким стварима о којима се у 21. веку ћути и гурају се под тепих. Тако да многи људи ће можда бити подстакнути гледањем ове представе да проговоре о неким својим проблемима које имају а не усуђују се да кажу. При том и породица све те ствари гура под тепих јер „шта ће чаршија да каже“, што је највећи проблем нашег менталитета и Врањанаца. О томе говори ова представа. Јако ми је драго да ми проговарамо са сцене, да људи који имају ментални проблем нису сами, да су слободни да потраже помоћ и да има решења, јер је ипак 21. век“, рекла је Жетица Дејановић.

„Мислим да млади људи осећају велики притисак да буду успешни, да оду негде, да се нешто деси. Мислим да ограничавамо ту слободу младим људима и овај текст се управо тиме бави. Ја први пут радим са Богданом и фасцинирана сам колико ми је све било лако. Ја се увек одушевим кад се тај процес некако не осети, а онда на крају дође представа и схватиш колико се много урадило. Ја играм лик Маје она је једна од оних који оду и који се извуку. Тако да ето имамо неке различите визуре“, истакла је Јелена Филиповић Антић.

Ненад Недељковић на сцену доноси оца у породици и сматра да његов лик треба да пренесе поруку на неки начин свим очевима.

„Ако се човек односно личност развија изазовима, ова представа је за нас била један прави изазов да учествујемо и надам се да смо оправдали очекивања и редитеља и самог писца. Текст је интересантан био први пут кад смо га прочитали. Урбан је, савремен, открива једну праву истину и надам се да ће се многи препознати не само млађа публика него и очеви који буду гледали јер ја тумачим тај лик као неки знак очевима како треба поступити у одређеним тренуцима“, рекао је глумац Ненад Недељковић.

Премијера је заказана за петак 17. април у 20 сати. Следеће извођење је у мају након фестивала „Пајче“ намењеног најмлађима.

Ивана Јовић