Почела „Светосавска недеља“ у Врању

У Галерији Народног музеја, свечано је отворена „Светосавска недеља“ која се у Врању организује по 36. пут. На отварању је говорио градоначелник др Слободан Миленковић. Овом приликом отворена је и изложба „Служитељ мира и љубави“, о којој је говорио један од аутора Далибор Мидић, управник Музеја црквених старина православне Епархије нишке. Светосавкса недеља трајаће до Савиндана 27. јануара.

Градоначелник Врања др Слободан Миленковић отворио је 36. по реду културно – просветну и духовну манифестацију ,,Светосавска недеља“.

„Говоримо о личности која је прва разумела да се снага једног друштва темељи на образовању и знању. Његово немерљиво залагање непролазни је допринос развоју културе и духовности наше земље. Живећи вековима у сећању српског народа, Свети Сава постао је трајни симбол просвете, а његов лик највећа радост за децу школског узраста и њихове учитеље. Огроман је Савин допринос у организовању свеукупног културног, просветног, али и световног живота у Србији. Основао је и даривао бројне цркве и манастире, који су постали средишта просветитељства, науке и уметности. Известан број манастира израста у медицинске центре, у којима се добијала медицинска помоћ, али и болничка нега. Отворио је прве болнице у Хиландару и Студеници и лично организовао превођење античке медицинске литературе. Својим беседама и писаним делима оставио је дубок печат у српској култури, због чега се сматра родоначелником праве и оригиналне српске књижевности. Иницирао је отварање нових значајнијих школа и непрестано радио на просвећивању и образовању младих“, рекао је градоначелник и додао да ће град Врање, као и до сада, наставити да са поштовањем чува успомену на лик и дело Светог Саве, у нади да ће и свака наредна Светосавска недеља протећи у духу мира и поштовања.

О Светом Сави и Светосављу, као и изложби ,,Служитељ мира и љубави“, посвећеној епископу нишком и загребачком Светом Доситеју, којом је отпочео програм Светосавске недеље говорили су један од аутора изложбе свештеник Далибор Мидић и архиепископ и митрополит врањски господин Пахомије.

„Један од оних који су оставили духовни неизбрисив траг у нашем народу је и Свети исповедник Доситеј Васић. Његово дело, његова трагична кончина и све оно што је остало, чак и у нашим крајевима, као материјално историјско сведочанство његовог архипастирског службовања, живота и рада, је нешто што и данас оставља и трајно ће оставити последице на духовни живот, на живот цркве на просвећивању, на бризи и на нези нашег народа. Господин градоначелник поменуо је да је Свети Сава био оснивач првих српских болница – основао их је и Свети Доситеј, првих српских школа, универзитета и сиротишта – основао их је и Свети Доситеј. Све оно што је било човекољубиво, милосрдно, доброхвално и љубави достојно везано је за лик и дело једног човека о коме не знамо пуно“, рекао је један од аутора изложбе свештеник Далибор Мидић.

Архиепископ и митрополит врањски господин Пахомије осврнуо се на чињеницу да су ови крајеви припадали Епархији нишкој.

„Свети владика Доситеј нишки је прву цркву коју је као епископ осветио на простору Врања. То је црква у Бресници. Затим је осветио цркву у Белишеву, Власу и у Горњој Љубати. Тако да је он заиста може се казати и утемељивач Епархије врањске. Поред тога што је страдао у Загребу, доласком окупационих власти у Ниш 1915. године, бугарске власти су га ухапсиле и довеле у логор у Бугарској и био је тамо три године. Тако да је он два пута страдао. Што је најважније, какву је он љубав и осећај имао и према онима који су га мучили и тиме био подражатељ Господа Нашега Исуса Христа. Када је 1921. године био велики земљотрес у Бугарској, он као нишки епископ, после три године када је дошао из заточеништва, он је скупљао помоћ и возио у Бугарску да помогне намученом народу Бугарскоме. Таква је то личност била и тако је имао јеванђељски начин размишљања“, рекао је митрополит врањски господин Пахомије.