Свечана академија у част 150 година од рођења Боре Станковића

Поводом великог јубилеја, 150 година од рођења Боре Станковића, у Позоришту „Бора Станковић“ у Врању одржана је свечана академија. Град Врање низом активности обележиће сећање на годину рођења Боре Станковића али пре свега на његово целокупно животно дело. Свечана академија и изложба отворена пре ње, управо су део тог програма.

Присутне је поздравио градоначелник Врања др Слободан Миленковић и истакао да Борисав Станковић није био само писац и приповедач, већ истински хроничар људске душе, који је својим стваралаштвом отворио врата Врања и приближио га целом свету.

„Ми се деценијама трудимо да сачувамо успомену на једног од највећих стваралаца које је наш град икада имао. Кроз свој књижевни опус, оставио нам је слику једног времена, искуства људи који су на нашем тлу вековима живели и умирали „рањави и жељни“, са осећањем да су само за „жал и за муку здадени“, како је сам истицао. Жудео је за старим, минулим временима и њиховим вредностима, жалећи за сталежом који пропада, који полако нестаје. Силовито се опирао тадашњем тренутку, јасно изражавајући носталгију за драгим људима и сликама из детињства. У својим најпозанијим делима, роману „Нечиста крв“ и драми „Коштана“ Бора је приказао снажне људске судбине разапете између друштвених норми и личних жеља, између живота о којем сањају и живота који морају да живе. Пример налазимо у Софки главној јунакињи „Нечисте крви“ која представља парадигму несвакидашње лепоте и изневерних животних очекивања. Иако је већи део свог живота провео далеко од свог завичаја, Врање је заувек остало место коме се Бора у мислима и причама изнова враћао. Живећи на историјском прелому, успео је да оживи дух старог Врања – његове људе, атмосферу и обичаје. Инспирацију за своје најзначајније ликове пронашао је управо овде, у својој малој вароши на југу Србије, у животима људи са којима је одрастао. Врање је за њега свет у којем су сабране све радости и туге људског живота, свет у коме све почиње и завршава се. Док год је Врања и Врањанаца, живеће и његово завештање. Да чувамо и баштинимо традицију. Јер, како је неко једном рекао „родни крај није само место, то је наш идентитет, наша прошлост и наш језик“. А све то, Бора је сачувао у својим делима и на томе смо му неизмерно захвални. Зато, данас, док славимо 150 година од његовог рођења, поручујемо: док живи Врање, живеће и Бора Станковић“, истакао је градоначелник др Миленковић.

Дејан Савић, саветник председника републике за културу, нагласио је да Врање данас обележава јубилеј посвећен једном од најзначајнијих стваралаца у богатој историји српске културе. Он је рекао да је један од задатака кабинета за културу председника републике јесте да управо прођу Србију и виде о чему треба да се поведе рачуна и у шта треба да се уложе средства.

Он је овом приликом пренео поздравне речи председника Републике Србије, Александра Вучића. „Књижевник Борисав Станковић био је уметник писане речи, који је на најлепши начин, аутентично, на локалном дијалекту описивао људе и обичаје југа Србије, уткане у ванвременске теме љубави, зависти, издаје живота и смрти. У свом опусу никада није напустио свој завичај, оставивши о њему најинтересантнија и најважнија сведочанства исписана врхунским књижевним језиком и уметношћу која одавно прелази границе Србије. Поред тога што је био један од зачетника савремене српске књижевности, затим председник Удружења књижевника Србије, био је државни намештеник, радећи као службеник у Министарству просвете, новинар и учитељ. Његова „Коштана“ и „Нечиста крв“, као и читав низ других романа и приповедака, данас су неизоставан део репертоара сваког позоришта у региону, лектире и историјских читанки. Поздрављам иницијативу града Врања да се овако значајан јубилеј, век и по од рођења овог барда наше уметности и културе обележи на достојан начин“, стоји у писму председника Републике Србије Александра Вучића.

На академији је говорио и Роберт Ходел, немачки слависта, компаратиста и преводилац, познавалац дела Боре Станковића.

„Прошло је 150 година од када је Бора Станковић рођен у доњој махали, а његово стваралаштво је актуелније него икада како овде у Србији тако и у Немачкој или негде другде. Станковић је бунтовник и као писац и као човек. Он је аутохтон, својеглав, „кождер“ и писац који не личи ни на једног другог писца. Ко би други написао драму која се игра без престанка од своје премијере до данас. Оно што Станковића чини актуелним, нема директне везе са светским збивањима, али има везе са људскошћу. Могу проћи и следећих 150 година, а ми ћемо још увек Станковића читати као и данас“, рекао је Ходел.

У културно – уметничком програму наступили су прваци балета Србије, вокална уметница Ивана Тасић, глумац Раде Ћосић, хор Музичке школе „Стеван Мокрањац“ под диригентском палицом Александре Савић и чланице Фолклорног ансамбла „Севдах“ из Врања.

Ивана Јовић