Тема „Борине недеље“ – „Бора, увек нов“
У оквиру „Борине недеље“ одржан је округли сто на тему „Бора, увек нов“ у врањској библиотеци. Ово је уједно и тема 60. „Борине недеље“. Учестововале су: Даница Андрејевић, Софија Милорадовић, Снежана Милосављевић Милић, Валентина Питулић, Ана Гвозденовић, Сена Михаиловић Милошевић, Тања Русимовић и Ана Козић.
Историчарка књижевности, књижевна критичарка и професорка Даница Андрејевић са своје тачке читалачког искуства каже да је по њеном мишљењу Бора Станковић највише од свих писаца познавао жену.
„О томе сведоче сви романи, а ја ћу мало проблематизовати то преко романа „Газда Младен“ о коме није често писано јер је као недовршен. По мени је то тестаментарни роман, у мушком лику, али опет одсуству те аниме која је женског рода. Осећајност и сензибилитет је Борин безграничан“, истакла је Даница Андрејевић.
Она је и у свом излагању, али у изјави и за медије говорила о томе да треба направити разлику који писац је значајан, велики а који генијалан. За њу Бора је генијалан писац.
„Често се говори велики писац, сваки писац је велики, е па не може. Није сваки писац велики. У односу на њих Бора није велики, него је Бора геније“, истакле је Андрејевићева која је и излагала на тему „Шта је то генијални писац“ .
„Мој рад има за тему присуство Боре Станковића у прози Момчила Настасијевића на шта је и сам Настасијевић скренуо пажњу издвајајући међу оним ауторима који ће претрајати из прошлог времена управо Бору Станковића и „тамнога Диса“ (Владислава Петковића Диса). На сличност између ових писаца указао је већ Станислав Винавер први читалац, издавач и пријатељ Настасијевићев. А Бора Станковић је оставио толико великог трага да га можемо препознати и у делима нама блиских и савремених аутора“, рекла је Ана Гвозденовић.
Када је реч о Борином тумачењу женских ликова Гвозденовићева сматра да је другачији.
„Свакако другачији, нов, не само зато што је једну културу промовисао, културу коју бисмо вероватно без њега заборавили и која је већ измицала, остајала у прошлости, већ и што је осветлио место жене у тој култури“, нагласила је Гвозденовићева.
Врањанка Тања Русимовић, професорка врањске Гимназије до 2024. године а сада доцент на једном приватном универзитету у Београду каже да се најпре лично питала да ли је сазрела као неко ко се бави науком да већ говори о Бори.
„Друга тежина јесте то што потичем из ових крајева и онда је већа одговорност, бити бољи познавалац ако ништа друго менталитета овога краја, то је наравно окосница Бориног дела. Мени је управо занимљив тај сусрет уметности и науке јер ми ћемо покушати да покажемо како су то само два различита пута до неких истих истина и како чак уметност претходи. Одређеним сензибилитетом и интуицијом уметник наслути неке истине о људској души, а онда тек, затим психологија што ја и помињем у свом раду, научним аргументима потврде неке ствари. Значи дођу на крају до исте тачке до истине, различитим путем, али уметност претходи. Тако да итекако има простора преплитати уметност и науку и ми то сада чинимо“, истакла је Тања Русимовић.
Овогодишња „Борина недеља“ поред сопственог јубилеја – 60 година одржавања, у знаку је и 150 година од рођења Боре Станковића и 35 година од како се додељује награда „Борисав Станковић“.
Ивана Јовић
