Велике промене у техници и технологији одликују време у којем живимо, ипак у односу на нпр саобраћај и производњу, образовање је познато као област која се не тако лако отвара према променама.Ипак нове генерације које из године у годину стасавају за школу живе у технички богатом окружењу, те се у образовању очекују промене у складу са временом у којем живе.
Модернизација наставе важан је корак у унапређењу образовања. Рачунар као техничко средство симболизује једну еру и неизоставан је део дидактичких средстава у школи, односно мења неколико дидактичких средстава.Оно што је такође предност његовог коришћења у школи јесте чињеница да деца долазе већ спремна за рад са њим. Употребом рачунара стварају се разноврснија и комплекснија знања, прилагођава наставу темпу појединца, омогућава индивидуални и групни рад.
Рачунар се први пут појављује у настави и учењу 1959. године. Систематизација примене рачунара у настави може се поделити у четири етапе: Прва етапа почиње од 1959. и траје до 1965. године, када је употребљена прва генерација рачунара у образовању. За њу је карактеристично да је постојао мали број рачунара који су се користили у настави и учењу. Други период траје од 1965. до 1972. године. У том периоду развијени су нови концепти и стратегије учења, које су омогућавале корисницима да ступе у директну везу са рачунаром, да експериментишу и истражују, да се процене вредности примене рачунара у настави и учењу.
„Рачунар је равноправан партнер детету које је у стању да одговори врло тачно на његове поступке и захтеве. Рачунар није само новина која подстиче одушевљење за рад, већ истовремено омогућује индивидуализацију и диференцијацију наставе,учења и стваралачког рада. Он помаже ученицима који заостају у развоју да отклоне страх од неуспеха“ каже Никола Секулић графички дизајнер ликовне културе.
Како рачунар преузима део функција наставника, пружајући му велику техничку помоћ, ослобађа се значајан део времена за индивидуални рад наставника са сваким учеником посебно, за драгоцени директни контакт који постаје знатно блискији и хуманији него раније. На тај начин, рачунар не само да не спречава комуникацију на релацији: наставник – ученик, већ напротив ствара знатно веће могућности комуникације, само их је потребно открити и правилно искористити. Дакле рачунар не преузима улогу наставника а комуникација не изостаје. Наставник задржава своју значајну улогу у процесу наставе , само је свој начин рада прилагодио потребама савремене наставе., односно новој генерацији ученика.
Приликом планирања и реализације наставе, важно је да се сваки наставник руководи следећим ставом: рачунар – није механички наставник, није замена, него је наставно средство које јача и проширује могућности, и ученика, и наставника, у наставном процесу. Тако, настава уз помоћ рачунара омогућује свакоме ученику, као активном субјекту у наставном процесу, да савлађује наставно градиво и развија стваралачке способности, уз уважавање личних интересовања, потреба и могућности. Такође, пружа могућност наставнику да посвети активну пажњу индивидуалној креативности сваког ученика. Принцип индивидуализације не негира фронтални и групни облик наставе, него у условима разредно-часовног система подразумева једну рационалну хармонизацију свих облика наставе у циљу подизања њеног квалитета и развоја сваког појединачног ученика, што су свакако услови за подизање нивоа ефикасности наставе.
Шта кажу родитељи, колико својој деци заиста допуштају коришћење рачунара код куће и шта мисле о употреби раунара у школи. Реакције су углавном позитивне.
„Сматрам да таблети и рачунари не треба да замене свеске и уџбенике у школи у потпуности, али да настава треба да се модернизује то да. Питање је у којој мери. У школи у којој је моја ћерка доста тога зависи од учитељице до учитељице. Код моје ћерке је ситуација да учитељица ускоро одлази у пензију, сматра своје методе рада незастарелим и не користи рачунар уопште, што је опет одлазак у другу крајност.“ Јанко Божић отав десетогодишње девојчице.
Дигитални медији у процесу васпитања и образовања, значајан су и чинилац социјализације. Они утичу на формирање ставова, вредности, укуса и стила, они подучавају децу и младе, пружајући им информације, промовишући норме и вредности, пружајући допринос формирању погледа на свет.
Милена Божић
Пројекат “Повезани свет медијске писмености“ реализује Портал Коштана.
Истоимени пројекат суфинансира Град Врање.