Културна обележја и традиција Албанаца

Канун је збирка закона који је доносио султан у Османском царству, а који су били независни од Шерајтског закона (Sharia). Кануни су били светски, територијални и примењивали су се на све поднђенике, без обзира на њихову религију.Светски карактер кануна је у томе да иако су били у складу са Шерајтским законом, кануни су били светски, односно, основани су на владаровој вољи, а не на религијском законодавству. Кануни су представљали прелеткиј извор права и могли су бити мењани и укинути по вољи султана. Збирке кануна називале су се канун-наме, а најпознатија је била Канун-нама султана Сулејмана Величанственог.

Канон Леке Дукађинија

Канун, како Албанци изговарају реч канон (на грчком: „правило“), зборник је традиционалних, обичајних закона који регулишу односе унутар и међу племенима овог народа на југозападу Балкана. Кодификован је у 15. веку, али се верује да је постојао и раније мада се не зна тачно од када, а о томе постоје различите хипотезе.

Првобитно, постојао је један канун који се означава као Канун Леке Дукађинија, из кога је настало шест варијанти, између осталог и Канун Скендербега; Лекина варијанта је међутим синоним за канун.

Канун је био подељен у 12 делова: 1) црква, 2) фамилија, 3) венчање, 4) кућа, стока и имање, 5) рад, 6) пренос имања, 7) реч, 8) част, 9) штета, 10) закон о злочину, 11) закон о старима и 12) изузеци и одступања. Гечовљева верзија је имала 1.262 члана који су регулисали сваки аспект горштачког живота, од економске организације домаћинства, преко гостољубивости, братства, клана, међа и посла, до брака и земље и тако даље.

Културна обележја Албанаца

Познато је да је култура мера цивилизованости сваког човека и одређеног народа у савременом свету. И Европа , и Срби и Албанци имају своје културе и културно наслеђе.

Захваљујући својој дугој историји, Албанија је дом многих вредних споменика као што су остаци Бутринта, средњовековни градови Берат и Ђирокастра, римски амфитеатар у Драчу, илирске гробнице и тврђава Баштова. Други примери значајног доприноса архитектури могу се наћи у Аполонији, Билису, Аманцији, Феници, Скадру и многим другим.

Упркос томе што је мала земља, Албанија има три локалитета на Унесковој листи светске баштине и један елемент нематеријалне културне баштине. Бератски кодекси су од изузетног значаја за светску заједницу, а такође и за развој античке библијске, литургијске и хагиографске књижевности. Због тога је 2005. године уписан у Унесков регистар Памћење света.

Традиционална албанска друштвена структура заснована је на племенима које карактерише заједничка култура, често заједничко порекло и заједничке друштвене везе. У прошлим временима већина њих је бранила своју територију и интересе од других кланова и спољних сила.Албанско племенско друштво јасно се искристалисало у планинама северне Албаније и суседним областима Црне Горе, а било је присутно иу мање развијеном систему у јужној Албанији. Један од посебнијих елемената албанске племенске структуре је њена зависност од кануна Леке Дукађина. Према истраживачима ова друштвена структура је наслеђена од старих Илира, и напредовала је до раних година 20. века, да би остала углавном нетакнута до доласка на власт комунистичког режима 1944. године.

Милена Божић