Потенцијал за развој виноградарства

У Врањнској котлини постоје повољни микроклиматски услови за узгој воћа, а та чињеница сугерише и добру основу за виноградарство. Цела ова регија уклључујући и Владичин Хан показује успех у аграру те постоји и потенцијал за развијање поља виноградарства. Виноградарство у данашњем времену доживљава препород ,а већ је познато да виноградари успешно спајају традицију и модерне начине производње.
Захваљујући напредној технологији која је постала део наше свакодневнице, бављење пољопривредом , без обзира на то о којој њеној грани је реч, доста је олакшано и унапређено. Све у циљу већих приноса, квалитетније производње али и заштите свог воћа, у виноградарсву расте употреба савремене технологије. Поред традиционалног начина обављања посла у винограду, којих има много током целе године, виноградарима су више него икада пре на располагању разни роботи, дронови и савремене технике које се и даље усавршавају.
Како би се оптимизовала производња а додатно смањили трошкови и уз све то још и побољшао квалитет грожђа, прецизна витикултура је тренд који се користи. Реч је о коришћењу сателитских и дрон-снимака за мапирање винограда, процену здравственог стања трса и рано откривање проблема.
Због великих климатских промена, виноградари све чешће прелазе на органске методе узгоја.Због летњих врућина и честих суша, стратегије за боље коришћење воде и избор сорти су кључне. Конзументи у последње време више вреднују вина произведена „зеленом методом“ па се може речи да је одрживост постала маркетиншки адут.
Роботски систем за орезивање воћа , третмане винограда и бербу грожђа постове али нису у толикој мери заживели на нашим просторима.
Обележавање највећих хришћанских празника не могу проћи без вина, чак ни у религиозном смислу. Божић као највећи хришћански празник који се празнује као успомена на дан рођења Исуса Христа, код Срба не пролази без обреда и обичаја , а вино је део неких од њих.
Православни верници 14. фебруара прослављају дан Светог Трифуна, највећи виноградарски празник. За виноградаре најважнији обичај тога дана јесте да се у виноградима лоза зареже и полије вином. Све се то ради са жељом да наредно година буде родна и пуна благостања. Овај обичај заправо представља прве радове којима се започиње посао у винограду. Обичаји везани за Трифундан разликују се од места до места. У неком крајевима овај празник се назива другим именима као на пример „Орезач“ или „Заризој“.
Вино је уобичајено пиће за време прославе, а њиме се могу послуживати и домаћин и гости, као и свећа. На славу се вино користи у обредима: домаћин га сипа у кашичицу и прелије преко фитиља свеће да би је угасио, а затим се њиме прелије славско жито у облику крста након резања славског колача. Вино такође служи као пиће за госте и укућане, а њиме се може послужити и славска свећа, али се у том случају уместо свеће сипа вино.
Милен Божић
Овај текст је део пројекта „Земља вредних руку“ суфинансираног од стране Општине Владичин Хан





