Живот и смрт, младог фараона Тутанкамона, који је преминуо у осамнаестој години, обавијени су велом тајни. Исто тако, читав низ мистерија и неразјашњених околности запратио је проналазаче његове гробнице.
Иако се веровало да је Тутанкамон умро природном смрћу, рендгенски снимак је навео стручњаке на траг да је фараон највероватније преминуо насилном смрћу, јер су установљене тешке повреде лобање на снимку. Питање убиства било је дуго отворено, а у покушају разрешења мистерије учествовала је неколико година чак и енглеска полиција, која је покушала да састави списак осумњичених за Тутанкамонову смрт.
Проналазак његове гробнице је било случајно откриће енглеског археолога Хуарда Картера. Пронашао је гробницу, ризницу и Тутанкамоново тело. Њега и његове сараднике на истраживачком подухвату од тод момента пратиле су необичне приче, болести и нагле смрти, које су навеле истраживаче да заиста поверују у клетву која је исписана на зиду Тутанкамонове гробнице: „Смрт ће снаћи свакога ко ремети фараонов спокој“.
Лорд Карнавон који је финансирао експедицију, само неколико недеља од проналаска гробнице умро је од уједа комарца. Да би било још бизарније, на Тутанкамоновом телу пронађена је на истом месту рана непознатог порекла. Наредних месеци и година један по један, чланови експедиције умиру под веома чудним околностима. Након само осам година од почетка истраживања, остао је жив само Картер. Чак се бележи да су и особе које су учествовале у пражњењу гробнице и одношењу предмета у музеј, страдале под чудним околностима. Случајност, клетва или нешто треће? Наука до данас није одгонетнула.
