„Није ствар у томе колико радимо, већ у томе колико љубави улажемо у то. То прави разлику“, говорила је најпознатија католичка калуђерица на свету, Мајка Тереза. Албанска добитница Нобелове награде Гонџе Бојаџију – Мајка Тереза ​​је рођена 26. августа 1910. године у Скопљу, тада делу Косовског вилајета у Османском царству. Годинама након смрти наставила је да важи за пример дуге традиције хришћанства и римокатоличанства међу Албанцима и народима Балкана.

Мајка Тереза је збрињавала сиромашне, болесне, сирочиће и умируће Калкуте.Преко 45 година служила је сиромашнима, болеснима, сирочади и умирућима. Мисионарке љубави од почетне мале заједнице с временом су прерасле у заједницу која броји 5 000 редовница у око 600 мисија, школа и склоништа у 120 држава свијета. Папа Иван Павао други прогласио је Мајку Терезију блаженом 19. 10. 2003. године.

Гонџе на албанском значи пупољак руже, а њено презиме Бојаџију говори о породичном послу: украшавању кућа или продавцима боја. Она је савремени пример који се треба следити како би се градили мостови на Балкану.

Њени преци су се у Македонију доселили са Косова. Отац Коле што је заправо скраћено од Николе био је пореклом из Призрена, на Косову. Био је успешан бизнисмен, човек који је доста путовао и био члан градског већа Скопља.Њена мајка Дране (на албанском „Драндофиле“, значи ружа) била је позната и као Роза, из породице пореклом је из Новосела код Ђаковице на Косову. Иако су се многе балканске земље надметале за њено наслеђе, она се декларисала као „грађанка света“. Од раног детињства интересовала се за мисионарство. Отац јој је изненада преминуо када је имала девет година, што је преокренуло живот целе породице.Посвећеност религији понела је из куће, према неким наводима, њена мајка је била изузетно религиозна жена, која је неговала традицији свог народа и народа суседних земаља, врата њихове куће увек су била отворена за госте, пријатеље или рођаке.

Са 18 година – септембра 1928. одлази у Ирску где се замонашила у Институту Блажене Девице Марије, где добија калуђерско име Марија Тереза, по светој Терези од Лизјеа. У Калкуту одлази  6. јануара 1929. године да предаје у женској школи. Од 1937. године постала је позната као Мајка Тереза.

Преминула  је у Калкути, 5. 9. 1997. године, пре 28 година. Сахрањена је уз државне почасти одобрене од индијске Владе у знак захвалности за њену помоћ сиромашнима свих религија у Индији.

Спомен кућа посвећена Мајци Терези налази се у Скопљу , отворена је 30. јануара 2009. године. Спомен кућа Мајци Терези је непрофитабилна организација финансирана од стране Владе Републике Македоније.Место на којем је никла спомен кућа није случајно изабрано, на тој локацији некда се налазила католичка црква. То је место где  је Гонџа Бојаџиу била крштена, само један дан после њеног рођења, 27 августа 1910 године, и где је она нашла свој унутрашњи мир после смрти њеног оца.

Чувени цитати и изреке:

„Само жена може створити породицу. Али и породица се може распасти због жене.“

„Пронашла сам парадокс, да ако волите до бола, не може бити више боли, само више љубави.“

„Није важно колико радиш, већ је важно колико љубави уносиш у оно што радиш и колико то дарујеш другима.“

„Оно што градиш годинама, може бити унишрено преко ноћи, гради упркос томе.“

„Нађи времена за пријатељство, то је пут до среће.“

„Нађи времена за рад, то је цена успеха.“

„Људи су неразумни, нелогични и оријентирани сами на себе, воли их упркос томе.“

„Nuk ka rëndësi sa shumë bëjmë, por sa dashuri i kushtojmë. Kjo bën ndryshimin“, tha murgesha katolike më e famshme në botë, Nënë Tereza. Fituesja e Çmimit Nobel për Letërsi, Gonxhe Bojaxhiu – Nënë Tereza lindi më 26 gusht 1910 në Shkup, atëherë pjesë e Vilajetit të Kosovës në Perandorinë Osmane. Për vite me radhë pas vdekjes së saj, ajo vazhdoi të konsiderohej një shembull i traditës së gjatë të Krishterimit dhe Katolicizmit Romak midis shqiptarëve dhe popujve të Ballkanit. Nënë Tereza u kujdes për të varfrit, të sëmurët, jetimët dhe ata që ishin duke vdekur në Kalkuta. Për më shumë se 45 vjet, ajo u shërbeu të varfërve, të sëmurëve, jetimëve dhe atyre që ishin duke vdekur. Misionaret e Bamirësisë, nga një komunitet i vogël fillestar, janë rritur me kalimin e kohës në një komunitet prej 5,000 murgeshash në rreth 600 misione, shkolla dhe strehimore në 120 vende të botës. Papa Gjon Pali II e lumturoi Nënë Terezën më 19 tetor 2003.
Gonxhe do të thotë gonxhe trëndafili në shqip, dhe mbiemri i saj Bojadziju i referohet biznesit të familjes së saj: dekorimit të shtëpive ose shitjes së bojrave. Ajo është një shembull modern për t’u ndjekur për të ndërtuar ura në Ballkan.
Paraardhësit e saj emigruan në Maqedoni nga Kosova. Babai i saj, Kola, që në fakt është një formë e shkurtuar e Nikola, ishte me origjinë nga Prizreni, Kosovë. Ai ishte një biznesmen i suksesshëm, një njeri me shumë udhëtime dhe anëtar i këshillit të qytetit të Shkupit. Nëna e saj, Drane (shqip „Drandofile“, që do të thotë trëndafil), njihej edhe si Roza, nga një familje me origjinë nga Novoselo pranë Gjakovës në Kosovë. Edhe pse shumë vende të Ballkanit konkurronin për trashëgiminë e saj, ajo e shpalli veten „qytetare të botës“. Që nga fëmijëria e hershme, ajo ishte e interesuar në punën misionare. Babai i saj vdiq papritur kur ajo ishte nëntë vjeç, gjë që e ktheu jetën e të gjithë familjes përmbys. Ajo e solli përkushtimin e saj ndaj fesë nga shtëpia; Sipas disa raporteve, nëna e saj ishte një grua jashtëzakonisht fetare që i vlerësonte traditat e popullit të saj dhe të popujve të vendeve fqinje; dyert e shtëpisë së tyre ishin gjithmonë të hapura për mysafirë, miq ose të afërm. Në moshën 18 vjeç – në shtator 1928 – ajo shkoi në Irlandë ku u bë murgeshë në Institutin e Virgjëreshës së Bekuar Mari, ku mori emrin e manastirit Maria Teresa, sipas Shën Terezës së Lisieux. Ajo shkoi në Kalkutë më 6 janar 1929, për të dhënë mësim në një shkollë vajzash. Që nga viti 1937, ajo njihet si Nënë Tereza. Ajo vdiq në Kalkutë më 5 shtator 1997, 28 vjet më parë. Ajo u varros me nderime shtetërore të dhëna nga Qeveria Indiane në shenjë mirënjohjeje për ndihmën e saj ndaj të varfërve të të gjitha feve në Indi.

Shtëpia Përkujtimore kushtuar Nënë Terezës ndodhet në Shkup, e hapur më 30 janar 2009. Shtëpia Përkujtimore e Nënë Terezës është një organizatë jofitimprurëse e financuar nga Qeveria e Republikës së Maqedonisë. Vendi ku u ndërtua shtëpia përkujtimore nuk u zgjodh rastësisht, vendi dikur ishte një kishë katolike. Është vendi ku u pagëzua Gonxha Bojaxhiu, vetëm një ditë pas lindjes së saj, më 27 gusht 1910, dhe ku ajo gjeti paqen e saj të brendshme pas vdekjes së babait të saj.

Citate dhe thënie të famshme:
“Vetëm një grua mund të krijojë një familje. Por një familje mund të shpërbëhet edhe për shkak të një gruaje.”
“Kam gjetur një paradoks, se nëse do derisa të dhembë, nuk mund të ketë më dhimbje, vetëm më shumë dashuri.”

“Nuk ka rëndësi sa punon, por sa dashuri vë në atë që bën dhe sa u jep të tjerëve.”
“Ajo që ndërton me kalimin e viteve mund të shkatërrohet brenda natës, ndërtoje pavarësisht kësaj.”
“Gjej kohë për miqësi, kjo është rruga drejt lumturisë.”
“Gjej kohë për punë, kjo është çmimi i suksesit.”
“Njerëzit janë të paarsyeshëm, të palogjikshëm dhe të përqendruar te vetja, duaji pavarësisht kësaj.”