Дуње за пример
Улагање у знање, без обзира о ком сектору је реч, даје највећи поврат. Улагање у знање доприноси развоју пољопривреде, а то потврђује и пример из праксе. Никола Б. има седамдесет година, живи надомак општине Владичин Хан и годинама се бави производњом ракије од дуње коју сам узгаја.
И у својој осмој деценији наставио је да употпуњује своје знање из ове области ако има богато искуство које се годинама преноси у његовој породици са генерације на генерацију. Своје знање, како каже, почео да обнавља и потпуњује одласком на разне семинаре. Увидео је да је доста корисних информација тако добио у почетку на тему субвенција које пружа држава.
“Скоро двадесет година а можда и више производим ракију од својих дуња а доста пута нисам учествовао у субвенцијама јер једноставно нисам ни знао за њих. За моје претке и мене овај посао печења ракије исти је годинама и то је наша традиција, а ево ја сам доживео да уведем и неке новине”. Како каже Никола, проблем је у томе што је све мање радне снаге у пољопривреди, без обзира о којој грани је реч. Његова ћерка бави се неким поптуно другим послом а унук је још увек јако млад да би му помогао али може да учи од малих ногу. “Планирам да овај посао пренесем на свог унука, у међувремену ја сам тај који тардицију мора да одржи”.
Одлазак на семинаре користан је из више разлога. Упознавање других произвођача, едукација о мерама и субвенцијама државе, упознавање потенцијалних пословних партнера, примери добре праксе, практичан рад , теренске обуке често је део програма семинара од којих неки трају и више дана. Информације и стално унапређивање потребни су да би посао са пољопривредом опстао. “ На семинарима углавном виђам младе људе, није ме срамота што сам међу најстаријима. Када волите то што радите и то радите добро немате се чега стидети” каже Никола.
Ракија од дуње, какву прави Никола, једно је од најпопуларнијих пића у нашој земљи а и шире. “Своју дуњевачу правим од добро изабраних најлепших плодова, када су потпуно зреле тада започињемо са бербом. Наравно зна се како се пече ракија, мене често зову да то радим и са другим воћем. Ипак је дуњевача нешто посебно. Своју ракију стављам да одлежи у храстовим бурадима.”
Међу познаваоцима ракије, дуњевача је најцењеније пиће. Последњиг година све је већа њена популарност, а често можемо видети да их продавци пакују у различите поклон пакете.
“У нашем крају има засада дуња за пример, не могу рећи да нема младих људи који се озбиљно баве овим воћем. Овај посао је добро исплатив и има своју будућност”, сматра Никола. Међу својим воћњацима дуње, Никола и његова супруга имају јабуке и шљиве. “Моја лепша половина, Бранкица, развија добар посао тако што прави компоте и слатко од нашег воћа, она не воли о томе да прича али све јој успева и људи се поново враћају јер ипак квалитет преовладава”.
Никола каже да му пољопривреда није била основно занимање, ипак од како је у пензији решио је да се више едукује и посвети озбиљније својим воћњацима , јер је у међувремену породица постала богатија за још једног члана.
Милена Божић
*Текст је део пројекта „Земља вредних руку“ суфинансираног од општине Владичин Хан
