Речи-заједничка традиција два народа

Као производ богате мешавине утицаја модерног света и древних традиција, албанска култура до данас је задржала јединствени албански језик и идентитет . Може се рећи да је албанска култура таква да тежи модернизацији али изразито цени своју традицију.

Када је реч о албанском језику, Јелена Секулић филолог наводи да је албански језик по многоме јединствен, а оно што га карактерише су речи које су “позајмљене” из латинског, словенског, турског али и других језика. Албански језик је грана индоевропске породице језика, односно групе генетски сродних језика који представљају највећу језичку породицу на свету по броју говорника. Наиме, према неким истраживањима, око 3,2 милијарде људи говори индоевропским језицима, и по својој географској распрострањености (говоре се у свим деловима света), а у индоевропске  језике спадају и енглески, шпански и руски, који су међу најраспрострањенијим језицима на свету. Индоевропски језици се деле на дванаест огранака: анатолијски језици, индо-ирански (аријски) језици, тохарски језици, старобалкански језици, италски језици, келтски језици, германски језици, балтски језици, словенски језици, албански језик, јерменски језик и грчки језик. Јелена наводи да албански језик припада индоевропској породици језика, али формира посебну грану; сматра се да је блиско повезан са изумрлим илирским језиком.Постоје два главна дијалекта:гешки, говори се северно од реке Шкумбе , а тоски се говори се јужно од реке Шкумбе.

Албански језик се , када је реч о областима Србије, говори на Косову и Метохији, и у овој области има статус језика са великим бројем говорника, наводи се у изворима доступним широкој јавности .Постоје албанске мањине и заједнице у другим деловима Србије попут југа земље и Војводине. Заједно чине један значајан број говорника који доприносе језичкој разноврсности.

Оно што помаже промоцији вишејезичности јесу речници, а постоји више албанско-српских и српско-албанских речника. Онлине речник (2019.)први стандардни, свеобухватни онлине речник,који је значајан по свом обиму и модернизацији. Постојали су ранији речници, попут издања из 1950, 1974. и 1986., али су били застарели.

Како је 2023. године пренео Косовоонлине, група студената Универзитета у Београду и Приштини је у оквиру пројекта невладине организације Интегра и Центра за афирмативне и друштвене акције, идентификовала на стотине речи којима није потребан превод.Како су медији тада преносили, циљ речника “Речи којима није потребан превод” није било само пуко набрајање речи већ повезивање младих и указивање сличности између Срба и Албанаца.

С озиром да ова два народа вековима живе у суседству, према лингвистима је логичан след околности велики број речи које су на неки начин својствене заједничкој култури и традицији.Тако је ова група студената идентификовала више од 2000 речи које се користе у албанској и српској заједници. Ајвар, аманет, епидемија, комшија, батерија, неке су од речи за које није потребан превод са српског на албански и обрнуто.У речнику су објављене оне речи које су најрелевантније за заједничку културу.Пројекат је покренула лингвисткиња Нора Безера, а коауторка је професорка Марија Оровић. Постоји више издања речника, а треће издање укључује преко 400 заједничких појмова.

Упркос страних владара,који су трајали вековима, Албанци су остали народ који цени своју традицију и који је задржао свој јединствени идентитет. Тако је и архитектура, као уметност пројектовања грађевина, остала доследна овој традицији. Архитектура овог народа је исто тако мешавина утицаја разних народа, попут грчког, илирског, византијског, али са очуваним стиловима као што су специфичне камене куће- тврђаве и модерним периодима.Tако су на пример млетачки и византијски стил своје трагове оставили у градовима низ обалу, док је вернакуларна архитектура, свој највећи утицај оставила у Северној Албанији кроз тешко фортификоване камене куће са малим прозорима и отворима који су служили за одбрану. У Јужној Албанији овакве куле су рађене у камену са више спратова , познате по карактеристичној отоманској стамбеној архитектури.

Милена Божић

Si produkt i një përzierjeje të pasur ndikimesh nga bota moderne dhe traditat e lashta, kultura shqiptare ka ruajtur gjuhën dhe identitetin e saj unik shqip deri më sot. Mund të thuhet se kultura shqiptare është një kulturë që përpiqet për modernizim, por e vlerëson shumë traditën e saj. Kur bëhet fjalë për gjuhën shqipe, filologia Jelena Sekulić pohon se gjuha shqipe është unike në shumë mënyra, dhe ajo që e karakterizon janë fjalët që janë „huazuar“ nga latinishtja, sllavishtja, turqishtja dhe gjuhë të tjera. Gjuha shqipe është një degë e familjes së gjuhëve indo-evropiane, domethënë një grup gjuhësh të lidhura gjenetikisht që përfaqësojnë familjen më të madhe gjuhësore në botë për nga numri i folësve. Konkretisht, sipas disa hulumtimeve, rreth 3.2 miliardë njerëz flasin gjuhë indo-evropiane, dhe për nga shpërndarja e tyre gjeografike (ato fliten në të gjitha pjesët e botës), gjuhët indo-evropiane përfshijnë gjithashtu anglishten, spanjishten dhe rusishten, të cilat janë ndër gjuhët më të përhapura në botë. Gjuhët indo-evropiane ndahen në dymbëdhjetë degë: gjuhët anatoliane, gjuhët indo-iraniane (ariane), gjuhët tokare, gjuhët e vjetra ballkanike, gjuhët italike, gjuhët kelte, gjuhët gjermanike, gjuhët baltike, gjuhët sllave, shqipja, armenishtja dhe greqishtja. Jelena pohon se gjuha shqipe i përket familjes së gjuhëve indo-evropiane, por formon një degë më vete; konsiderohet të jetë e lidhur ngushtë me gjuhën ilire të zhdukur. Ekzistojnë dy dialekte kryesore: geski, që flitet në veri të lumit Shkumbë, dhe toskë, që flitet në jug të lumit Shkumbë.
Kur bëhet fjalë për rajonet e Serbisë, gjuha shqipe flitet në Kosovë dhe Metohi, dhe në këtë zonë ka statusin e një gjuhe me një numër të madh folësish, sipas burimeve në dispozicion të publikut të gjerë. Ka pakica dhe komunitete shqiptare në pjesë të tjera të Serbisë, si në jug të vendit dhe Vojvodina. Së bashku, ato përbëjnë një numër të konsiderueshëm folësish që kontribuojnë në diversitetin gjuhësor.
Ajo që ndihmon në promovimin e shumëgjuhësisë janë fjalorët, dhe ka disa fjalorë shqip-serbisht dhe serbisht-shqip. Fjalori Online (2019) është fjalori i parë standard dhe gjithëpërfshirës online, i cili është i rëndësishëm në fushëveprimin dhe modernizimin e tij. Kishte fjalorë më të hershëm, si botimet nga viti 1950, 1974 dhe 1986, por ata ishin të vjetëruar.

Siç raportoi Kosovaonline në vitin 2023, një grup studentësh nga Universitetet e Beogradit dhe të Prishtines, si pjesë e një projekti nga OJQ-ja Integra dhe Qendra për Veprim Afirmativ dhe Social, identifikuan qindra fjalë që nuk kërkojnë përkthim. Siç raportoi media në atë kohë, qëllimi i fjalorit „Fjalë që nuk kanë nevojë për përkthim“ nuk ishte thjesht një listë fjalësh, por edhe të lidhte të rinjtë dhe të tregonte ngjashmëritë midis serbëve dhe shqiptarëve. Duke pasur parasysh se këta dy popuj kanë jetuar në lagje për shekuj me radhë, sipas gjuhëtarëve, një numër i madh fjalësh që janë në një farë mënyre të natyrshme në një kulturë dhe traditë të përbashkët janë një pasojë logjike e rrethanave. Kështu, ky grup studentësh identifikoi më shumë se 2,000 fjalë të përdorura në komunitetet shqiptare dhe serbe. Ajvar, trashëgimi, epidemi, fqinj, bateri, janë disa nga fjalët që nuk kërkojnë përkthim nga serbishtja në shqip dhe anasjelltas. Fjalori boton ato fjalë që janë më të rëndësishme për kulturën e përbashkët. Projekti u iniciua nga gjuhëtarja Nora Bezera dhe u bashkëautorua nga profesoresha Marija Orović. Ekzistojnë disa botime të fjalorit, dhe botimi i tretë përfshin mbi 400 terma të zakonshëm.

Pavarësisht sundimtarëve të huaj, të cilët zgjatën me shekuj, shqiptarët kanë mbetur një popull që vlerëson traditën e tyre dhe që ka ruajtur identitetin e tyre unik. Kështu, arkitektura, si arti i projektimit të ndërtesave, ka mbetur në përputhje me këtë traditë. Arkitektura e këtij populli është gjithashtu një përzierje ndikimesh nga popuj të ndryshëm, si grekë, ilirë, bizantinë, por me stile të ruajtura si shtëpi specifike prej guri dhe periudha moderne. Për shembull, stilet veneciane dhe bizantine lanë gjurmët e tyre në qytetet përgjatë bregdetit, ndërsa arkitektura popullore, Kula, la ndikimin e saj më të madh në Shqipërinë Veriore përmes shtëpive prej guri të fortifikuara rëndë me dritare dhe hapje të vogla që shërbenin për mbrojtje. Në Shqipërinë Jugore, kulla të tilla janë ndërtuar prej guri me disa kate, të njohura për arkitekturën e tyre karakteristike të banesave osmane.