Висок принос и квалитетни плодови
Са првим знацима јесени почела је и сезона припреме ајвара.Као и некада , и данас се ова зимница нејчешће спрема у кругу породице. Ово је обичај који са собом носи добру организацију и што је још важније-пажљиво биране састојке. Породица Петровић надомак општине Владичин Хан , прављење ајвара претворила је у породичан бизнис.
Све почиње садњом. Породица Петровић одлучила се за садњу паприке у пластеницима којих има пет.Реч је о комплексом процесу у који је укључена цела породица . Како истиче Бранкица Петровић, са производњом и продајом ајвара почело се сасвим случајно, јер се у околина најпре прочуло за квалитет и добар укус. У почетку ајвар је прављен од паприка из домаће садње, из баште. Временом је потражња порасла и ова вредна и сложна четворочлана породица одлучила се да уложи у пластенике, иако нису имали искуства .
Као и код других култура , важан је добар расад. Оно што је битно за узгој у пластенику јесте његова редовна дезинфекција и редовно праћење здравственог стања биљака.
„Све су то битне ствари за које нико од нас у породици једноставно није знао. Ми смо кренули обрнутим путем. Прво се развила продаја па смо онда одлучили да ширимо производњу што се јесте исплатило али је било ризично, говори Бранкица док истиче изазове са којима се у свом послу сусрела.
„Мој син је завршио педагодију, ћерка је још увек средња школа. Он се одлучио да се посвети породичном послу и сада највише ради у пластенику.Заинтересовала га је пољопривреда након завршеног факултета који није имао никаквог додира са овим. Обучавао се на семинарима, ишао је на терен и гледао и слушао друге људе како раде.Ћерка се посветила дизајну теглица, вођењу инстаграм странице дакле маркетингу за који се испоставило да је једнако важан као и квалитет наше паприке и ајвара. Супруг је такође у пластенику, развози поруџбине. Када дође време за прављење ајвара учествујемо сви“ са осмехом говори Бранкица.
Породица Петровић су прави пример вредних и посвећених становника општине Владичин Хан. Уз правилан узгој у пластеницима успели су да остваре висок принос и квалитетне плодове.
Паљење шпореда смедеревца за печење паприке почиње раном зором.Често се дешава да помоћ пристигне из комшилука каже Бранкица. У једној тури се испече око 20 килограма паприке а у току дана се уради око седам таквих тура.Како налаже традиционално прављење ајвара, након печења иде млевење и кување на јакој ватри.
„Имам утисак да тај процес производње паприке у нашој кући никад не престаје, а то са собом доноси пуно позитивне енергије и осмеха а затим и добру продају.Ми волимо да радимо и волимо да зарадимо“ говори Бранкица док описује процес прављења ајвара за који није желела да открије све тајне састојке, како то и раде прави мајстори.
Сведоци смо да све чешће такозвана кућна производња зинице прерасте у прави бизнис. То је могуће само уз вредне руке добре идеје и позитиван став. Још ако је у то укључена једна породица, посао не може да омане.
Милена Божић
*Текст је део пројекта „Земља вредних руку“ суфинансиран од стране општине Владичин Хан
