Борбени пут славне 8. српске ударне бригаде – дуг преко 5 хиљада километара
Планинска, мала општина на југу Србије у близини границе, данас са Севереном Македонијом, Трговиште, колеквка је велике,часне и херојске 8. српске ударне бригаде. Њено формирање десило се у пресудним тренуцима за нашу земљу, па и за цео свет, када је фашизам сејао смрт. Мало, али пркосно Трговиште ослобођено је 15. септембра 1943. године и било прва слободна територија у окупираној Европи. Врло брзо, већ почетком марта наредне године формирана је 8. бригада, која ће касније добити име 8. српска ударна бригада. Звучи невероватно, али је истинито да се дигао народ, претежно сељаци, који нису никада ратовали, већ орали и сејали, многи и неписмени, да одбранe своју колевку, свој праг, своју земљу и сачувају је за покољења. Један од њих имао је само 20 година, звао се Богосав Крстић, младић коме је отац страдао у Балканским ратовима. О њему данас говори његов унук Ненад Крстић, народни посланик, дугогодишњи председник општине Трговиште. На то место су пре њега столовали и отац и деда. Поносан је на своје Трговиште и на своје претке, пре свега, на њихов патриотизам и слободарски дух.
Ненад Крстић, народни посланик и дугогодишњи председник Општине Трговиште
-Невероватна бугарска зверства претходила су формирању бригаде 1942. године. Уочи Преображења Господњег, Бугари су село Црновце завили у црно. Побили су нејач: жене и децу и сво мушко становништво које није успело да побегне. Преживели су само они који су већ негде носили пушку на рамену. Запалили су све што су могли: куће, штале, помоћне објекте. Толика бол није оставила равнодушним ниједно српско чељаде и …. остварила се она позната реченица “дај боже да се Срби сложе“. Удружили су се четници, партизани и народ. Све што је било способно да носи оружје, да сачува свој праг, њиве од којих су живели, стоку. Мој деда Богосав један је од оних који је са двадесетак година окачио пушку о раме, оставио родитеље, браћу и сестре и кренуо против непријатеља. Нажалост, преминуо је пре мог рођења, нисам га упознао, али сам слушао приче о његовом херојству. Причали су ми о томе да му је било најтеже на Сремском фронту, јер је успео да се врати жив, готово непрепознатљив у своје Трговиште. Многи његови саборци: комшије, пријатељи и рођаци који су кренули на предуги борбени пут из Трговишта, нажалост, нису се вратили. Остали су на бројним ратиштима, свуда где је прошла 8. српска ударна бригада. Није заборављено Трговиште и никада не сме да буде заборављено. Без прошлости нема будућности. Председник Вучић је у знак сећања на 8. српску ударну бригаду, формирану у ослобођеном Трговишту, предложио, што је и прихваћено да се 15. септембар обележава као Дан заставе и Дан Срба у региону. Бригада и њено срце су били велики. Од ослобађања свих општина на југу Србије, па све до пробоја Сремског фронта, учествовала је у многим биткама. 8. српска ударна бригада, која има значајно место у историји Србије и не можемо да се не похвалимо и не придамо значај онима који су дали животе за нашу слободу. Клањамо се жртвама јер им дугујемо слободу коју данас имамо, са дужним достојанством говори потомак славних бораца.
Крстић истиче и да се сваке године 8. марта, када се поред спомен – чесме, подигнуте у част овој бригади, приређује велика свечаност и обележава Дан 8. српске ударне бригаде у њему мешају два осећања, понос и пијетет према онима који су славом овенчали своју земљу, своје место и своје потомке.
О каквој бригади је реч јасно је из њене прве акције 13. марта 1944. године код села Шајинце, када је заувек разбила четничку Kривопаланачку бригаду, иако је формирана само неколико дана раније, а бројала је 600 бораца. Месец дана касније исто је прошла бугарска посада у Кривој Феји, када је погинуло или заробљено око 300 бугарских полицајаца. Ко су били ти људи који су без неког великог ратног искуства у првим борбеним акцијама односили победе ?
Мирољуб Стојчић, председник Скупштине Субнора Србије, сваке године присуствује обележавању Дана формирања ове славне бригаде. Достојанствено и с поштовањем враћа присутне на борбени пут 8. српске ударне бригаде, дуг преко 5.000 километара.
Мирољуб Стојчић председник Скупштине СУБНОР-а Србије
-Мало, али херојско Трговиште, у најслободнијем делу наше Србије ослобођено је од фашиста 15. септембра 1943. године. На овом простору створена је прва слободна територија у поробљеној Европи и зато су Трговиште и овај крај и овај народ херојски и слободарски. Та слободна територија, тај антифашистички однос народа читавог овог краја створили су услове да се формира прва велика партизанска јединица на овом простору. На југу Србије у току Другог светског рата формирано је 113 партизанских јединица кроз чије редове је прошло око 15 хиљада бораца, међутим 8. српска бригада била је првенац и нешто посебно. Многи борци те бригаде били су оснивачи СУБНОР-а 1948. године и руководили њиме. Субнор према овој бригади гаји посебна сећања и континуирано културу сећања. Посвећује им јубиларне годишњице, изложбе, предавања. Погинулима на сремском фронту, њихови саборци су подигли два спомен обележја у Батровцима.
Око 600 бораца кренуло је 8. марта на крвав пут дуг преко 5.ооо километара. Одлучни да наставе борбу. Пред првим командантом Живојином Николићем Брком и првим комесаром Владимиром Вујовићем Вујом постављени су озбиљни задаци. Прво, да се подручје Пчиње неутралише од четника и јака бугарска јединица у Кривој Феји, како би се повезала слободна територија од Пирота до Куманова.
У току борбе на Кривој Феји у мајској офанзиви бригада бележи прве победе, али има и прве губитке. Почетком мајске офанзиве тачније 7. маја 1944. године одлуком Главног штаба, јединца добија своје славно име 8. ударна бригада. Поред мајске офанзиве бригада учествује у биткама од Криве Феје до Грчке и назад током које је водила непрекидне битке са бугарским окупаторима. У августу 1944. године почиње нова фаза у борбама 8. српске ударне бригаде. Бригада ослобађа Сурдулицу 5. септембра, Врање 7. септембра, Владичин Хан 8. септембра, затим Власотинце. Ниш 11. октобра. На свом борбеном путу бригада је била све већа и јача и нарасла је на преко 2000. људи. Због организованости и снаге бригада крајем 1944 године креће из Куршумлије и ослобађа Вучитрн, Нови Пазар, Сјеницу, Бродарево, Бјело Поље, Ужице, Гучу, Ивањицу, Ариље, Чачак и даље ка Београду. 30. јанура 1945. године бригада добија пуни назив 8. српка ударна бригада код Малог Зворника, где ослобађа Љубовију, Братунац, Зворник и Зворник у Босни.
Последња и најтежа битка бригаде била је 11. и 12. априла 1945. године када је шест сати пре свих јединица код места Батровци кренула у пробој Сремског фронта, форсирајући дубоку и хладну реку Босут и правећи мостобран за прелазак и покрет других јединица на читавом фронту.Само у овој тешкој борби, у једној ноћи бригада је имала 461-ог погинулог борца од којих је већина била из овог краја. Учешће 8. српске ударбене бригаде у пробоју Сремског фронта овековечено је стихом врањског песника Симона Симоновића Гочобана уклесаним на споменик у Батровцима, подсећа Стојчић.
“ Још смо овде, докле сеже ово поље лежимо заједно, за сутра, за боље“
О славним прецима и њиховом борбеном духу прича нам и Ивица Арсић, председник Општинског одбора СУБНОР-а у Трговишту.
Ивица Арсић председник Општинског одбора СУБНОР-а у Трговишту
-Осма српска ударна бригада није настала у кабинетима, већ из срца народа Пчиње и врањског краја. Првих 600 бораца, наших дедова и очева кренуло је у бој против окупатора, не штедећи своје животе. Ова јединица је од самог формирања постала челична песница слободарске Србије, на самом југу. Њихов борбени пут није била обична стаза, била је то епоппеја дуга преко 5.000 километара. Од врлети Козјака, преко Скопске Црне горе до Грчке, а онда назад кроз крваве битке на Петровој Гори и Кукавици, ови јунаци су газили тамо где су се други повлачили. Низали су се успеси и победе. Након ослобађања места на југу Србије пут их је даље одвео у Гњилане. У више од 90 битака борили су се против бројно надмоћнијег непријатаеља. Они су 12. априла 1945. године, форсирали реку Босут на Сремском фронту. Након пробоја фронта ослободили су Шид, а већ следећег дана 13. априла ушли победнички у Винковце и тиме задали одлучујући ударац фашизму. Скупо је плаћена слобода у којој данас живимо. Чак 569 бораца 8. српске ударне бригаде положило је своје животе на олтар отаџбине. Међу њима је било 18 старешина са подручја Пчиње. И то није само статистика то су: угашена огњишта, неостварени снови и празна места у строју наших предака. Осма српска ударна бригада нам је у аманет оставила више од саме победе, оставила нам је лекцију о заједништву, храбрости и несаломивости српског духа. Један немачки војсковођа је рекао: “ Нема већег жртвовања од жртвовања за слободу“. 15. септембар, дан када је ослобођено Трговиште, а потом и формирана 8. српска ударна бригада, златним словима је уписан у нашу историју. То је датум и када је 1918. године у првом светском рату пробијен Солунски фронт. Овај датум не спаја само историју већ има и симболику. Ова два догађаја, иако раздвојена временски имају исту нит – слободу.
СУБНОР истиче да је диван пример 8.српска ударна бригада и једна је од најбољих бригада у Другом светском рату. Тешко је и замислити њен ратни пут. Дуг пут од 5 хиљада километара је, као да неко пешице крене из Атине, преко Београда до Берлина и назад. Истичу и да је бригада бројала преко 2000 људи, међу којима је било само нешто преко 100 комуниста. Чланови бригаде су били родољуби, људи који су се борили за слободу и за миран живот својих породица. То су били домаћини, то су били сељаци. Они су ти који су направили силне подвиге, од Трговишта 1944. године, до Босута 1945. године. Сваки четврти борац је погинуо и то не сме да се заборави. Дуг свих генерација је велика захвалност и трајно неговање сећања на 8. српску ударну бригаду.
Сузана Спасић
Текст је део пројекта „Слободарски дух Трговишта – Осма српска ударна бригада“ суфинансиран од стране Oпштине Трговиште. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.
