Пред Богом су сви победници: Владичин Хан чува традицију пливања за Часни крст
У Владичином Хану Богојављење није само празник који се обележава у цркви и домовима верника. То је дан када се велики број људи окупља око реке, молитве и једног од најпрепознатљивијих православних обичаја – пливања за Часни крст. Из године у годину ова традиција окупља све више учесника, али и посматрача који у њој препознају веру, заједништво и снагу православног наслеђа.
Међу онима који су ову традицију годинама чували својим учешћем је и Владица Станковић, који за Часни крст плива већ деценију. За њега суштина овог догађаја никада није била у томе ко ће први стићи до крста. Победник није само онај који га дохвати, већ сваки човек који у хладну воду уђе са искреном вером.
Владица Станковић једно је од препознатљивих лица Владичиног Хана, човек кога су мештани годинама упознавали кроз његов рад, хуманост и посвећеност заједници. Као председник Удружења „Поскок “, посвећен је заштити природе и помоћи људима у ситуацијама када се сусретну са змијама и другим животињама. Његов рад на терену учинио га је познатим и ван граница општине, али га становници овог краја препознају и по активном учешћу у животу локалне заједнице.
Поред професионалних и друштвених активности, Владица је већ читаву деценију део једне од најзначајнијих богојављенских традиција овог краја – пливања за Часни крст. Сваког јануара, без обзира на хладноћу и временске услове, улази у воду са осталим учесницима, носећи са собом веру која за њега има много већи значај од самог такмичења. Управо кроз његову причу може се видети како православна традиција и данас живи у Владичином Хану и како један празник успева да из године у годину окупља све већи број људи.
„Није важно ко победи, сви су ту победници. Важно је да идеш са вером, да истински верујеш“, поручује Станковић.
Управо је вера, како истиче, оно што човеку даје снагу да превазиђе страх од хладноће и мраза. Када постоји чврсто уверење у оно што човек ради и када се у воду улази са молитвом и поштовањем према празнику, физички напор постаје само један део целокупног доживљаја.
Посебна вредност овог обичаја у Владичином Хану огледа се и у томе што број учесника током година непрестано расте. Од почетних тринаест пливача, колико их је било када је традиција тек почињала да се развија, дошло се до чак 115 пријављених учесника прошле године. Тај раст показује да Богојављење за становнике ове општине није изгубило значај, већ напротив – постаје све присутније у животу локалне заједнице.
У пливању сваке године учествују и девојке, што Станковић посебно истиче као леп пример храбрости и посвећености традицији. Њихово учешће показује да православни обичаји нису нешто што припада само једној генерацији или једном делу заједнице, већ да могу да окупе људе различитих година и полова око исте вредности.
Иако се плива у условима који нису лаки, до сада се, према његовим речима, није догодио проблем који би нарушио сам догађај. Све протиче уз одговорност и поштовање празника, а пажња није усмерена на такмичење као спортски резултат, већ на симбол који Часни крст носи.
„Пливамо пред Богом“, једноставна је порука која, како каже Станковић, најбоље описује смисао овог окупљања.
За њега је очување оваквих обичаја посебно важно у времену у којем млађе генерације одрастају окружене бројним различитим утицајима. Зато младима поручује да чувају веру, да је преносе другима и да не дозволе да се изгуби оно што је вековима било део духовног живота народа.
Пливање за Часни крст тако у Владичином Хану постаје више од једног јануарског догађаја. Оно је сусрет традиције и садашњости, место где се вера показује делом, а локална заједница окупља око заједничке вредности. У хладној води, пред крстом и пред Богом, разлике међу људима постају мање важне, а остаје оно што је и најважније – вера, заједништво и благослов.
Текст је део пројекта „„Православље долази са југа “ који је суфинансиран од стране Општине Владиин Хан. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.
