Изложба: “ Из малог Трговишта, Велика бригада“

Култура сећања у Србији подразумева наглашавање важних датума, места, хероје  и националне симболе. Без културе сећања нема изградње и учвршћивања колективног идентитета. Кроз заједничко сећање, нација дефинише ко је, одакле долази и које вредности заступа.

Неговање културе сећања представља нашу обавезу како би остварили културу мира, која нас обавезује у садашњости и у будућности. Свест о значају поштовања људских права и вредновања људског достојанства, емпатији, равноправности гради се кроз културу сећања. Сећање на антифашистичку борбу и други светски рат и жртве фашизма има значајно место у култури сећања наше земље.

 Славна 8. српска ударна бригада никада није и никада неће бити заборављена управо због тога што потомци и сама општина Трговиште негује културу сећања. Сваке године свечано и са дужним пијететом обележавају Дан формирања 8. српске ударне бригаде, 8. марта, полагањем венаца и цвећа и одавањем почасти погинулима, код спомен-чесме у Трговишту. Представници локалне самоуправе, Војске, полиције, цркве, борачких организација и житељи ове општине окупљају се у великом броју на тај Дан, достојанствено одајући пошту херојима прве слободне територије у Србији. Приликом обележавања јубиларне, 80 годишњице ове бригаде, бригаде која је била цео народ Пчињског округа, приређена је изложба под називом “80 година од формирања 8. српске ударне бригаде“, као и каталог са комплетном поставком.

Удружили су се локална самоуправа, библиотека “Антоније Поповић“ у Трговишту у сарадњи са СУБНОР-ом и стручни сарадници у напорима да реализују идеју о изложби, знајући који циљ имају, како се одужују прецима и шта остаје за будућност, као трајно сведочанство о борби родољубивог народа против фашизма у Другом светском рату. О жељи да се млада генерација одужи прецима кроз изложбу о прошлости за будућност, прича нам директорка библиотека у Трговишту Драгана Стаменовић.

     – Свака генерација живи и ствара по мери и захтевима свог времена. О том времену знамо много и мало. Период 1941.- 1945. године биће забележен као једно од најтежих раздобља у историју југословенских народа и Пчињског краја, али и као шанса и обавеза једне генерације да властитим ангажовањем, готово у једном даху, изврши коренит духотворни преврат, стварајући основу за оживотворење идеала многих генерација које су тежиле слободи и демократији. Формирање  Осме српске бригаде 8. марта 1944. године у Трговишту, која је бројала три батаљона, био је  свечани чин за грађане Трговишта. Један од руководиоца батаљона био је и млади учитељ Антоније Поповић, из Горњег Стајевца. Погинуо је за слободу и част у борби са бугарским окупаторима, код Стразимировца 1944. године,. Његово име данас носи библиотека у Трговишту, која је и власник изложбе.

       Човек нашег поднебља храбро је и достојанствено извршио патриотску обавезу у једном судбоносном времену. Био је у вртлогу животног судара, између идеала и предрасуда, историјски превазиђених и нових друштвених односа који су настајали на рушевинама старог. Народ који се не сећа својих предака, није достојан садашњости, ни будућности, јер све што данас имамо почива на њиховој мученичкој крви.

У току народноослободилачке борбе, жене су храбро подносиле све тешкоће рата. Биле су и остале хероине. Руковођени љубављу и поштовањем, нарочито према онима који су живот уградили у темеље нашег друштва, кроз изложбу фотографија које су сведочанство, али и својеврстан вид одавања поште бројним знаним, али и незнаним херојима који, неставши у вихору борбе настављају да живе у обавезама и изазовима нових генерација, направили смо изложбу, са поносом и пијететом говори директорка Стаменовић

Она истиче да су на бројним фотографијама и жене и деца из тог краја и тог времена и да су сведочанство живота у овим крајевима у тешким временима. Уз помоћ, како каже, неуморног и преданог архивског сарадника и аутора изложбе Мирољуба Мише Стојчића, настала је не само изложба, него доказ славне прошлости народа овога краја. Своје утиске о стварању изложбе, као сведока времена преноси и сам аутор Миша Стојчић.

• Част је била учествовати у припремању ове изложбе. Није било ни лако ни тешко прикупити сву грађу и сав материјал за овако обимну изложбу, која садржи преко 260 експоната на 20 рол банера. Може лако да се транспортује и може и на отвореном да се поставља. Није било претешко с обзиром да радим у Архиву.
• Изложба прати тај импресиван борбени пут бригаде, уз архивска документа и фотографије које се чувају у Историјским архивима: Врања, Ниша, Београда и Скопља, документима и фотографијама: Архива Југославије, Народног музеја Врања, Музеја Југославије, Музеја револуције народа Југославије, Музеја Града Београда, Министарства спољних послова Републике Србије, Историјског музеја Скопља, Војно-историјског института у Београду и документи и фотографије из приватних збирки. Много нових и до тада никада објављених ствари, неки негативи који се чувају у врањском Архиву, углавном везани за ослобођење Врања, у чијем је ослобађању учествовала 8. српска ударна бригада, која је пре ослобођења Врања порушила комплетну инфраструктурну комуникацију, како би дошло до ослобођења. Бобан Јанковић из Ниша нам је уступио фотографију из своје приватне збирке са првог митинга у ослобођеном Нишу.

Треба да се зна да је 8. српска бригада имала импресиван пут. Она је формирана од батаљона Друге јужноморавске бригаде, људи из нашег краја, из црнотравског краја, којима се придружују борци Треће македонске бригаде и Косовске бригаде. Ми смо овде на нашем простору били место окупљања и у Трговишту се формира 8. марта  6. јужноморавска бригада, претеча 8. српске бригаде. Током мајске офанзиве је добила  име Осма, јер су се тада мењала имена и добијамо и друге бригаде. Трговиште је ослобођено септембра 1943 године, када Европа ћути под нацистичком чизмом. Креће тада тај борбени пут 8. српске бригаде и то је оно што смо кроз изложбу желели да сачувамо и да прикажемо. На фотографијама су млади људи, јер је од великог броја преко 400 погинулих бораца, најстарији имао само 49 година. 

8. српска је прешла пешице преко 5.000 километара, од тога 500 километара кроз Грчку и Македонијуи то подсећа на прелазак преко Албаније у Првом светском рату.Тај  предуги борбени пут бригаде управо се види кроз бројне експонате. У Власотинцу су, на пример, водили борбе у градским условима. На изложби су дати извештаји из Војно историјског института, јер постоји празнина у фотографијама, због тежине борбених дејстава, од ослобођења Власотинца, Лесковца, Ниша, где им се прикључују борци из Пиротског и Димитровградског краја, када она броји 2.600 бораца  и ослобађа Приштину. У тим извештајима од 4. новембра, Миле Банић Црни политички комесар, шаље извештај партији где каже да у бригади има само 117 чланова Комунистиче партије и по њему, стање је катастрофално. То је доказ да су припадници 8. српске ударне бригаде били антифашисти. Антифашизам није идеологија, то је скуп моралних вредности. Да се вратимо тим вредностима и да смо поносни што смо били на правој страни историје. Део који се односи на ослобађање Приштине, Вучитрна, Пазара, Рашке, Прибоја и Сјенице је услед недостатка фотографија попуњен борбеним извештајима који, ако се пажљиво читају, говоре више од стотине фотографија.

А потом следи реорганизација бригаде у Лешници, бригада добија ново наоружање, старији борци одлазе у прекоманду у друге јединице како би се бригада учинила покретљивијом и брзом у ратним дејствима и упућује се на Сремски фронт.

            Са протоком 80 година отварају се неки архиви и долазимо до нових сазнања и да можда, неке ствари нису баш такве како смо учили и због тога је важно стално трагати и чувати доказе. У овом случају, изложбу за вечност.

Изложба и почиње са 1939. годином, јер те земље Немачка и Италија, као земље фашизма, нису негде тамо, него су ту близу. Чак имамо и писмо Иве Андрића од 4. априла, где каже да се у немачкој штампи пише како се у Београду малтретирају Немци, ради се о Гебелсовој пропаганди. Дан и по након овог писма, бомбардован је Београд и почео је рат.

• Изложба је гостовала од Трговишта до Батровца, тамо где је био и борбени пут 8. српске ударне бригаде. Изазвала је интересовање и код младих и тек сада могу своја сазнања да потвде кроз изложбу. У данашње време се мало чита, зато је изложба прави начин да им се исприча прича о њиховим прецима. Када нађу име својих предака њихов доживљај тих дешавања је потпуно другачији.

  8.српска ударна бригада је по свему изузетна. Опште је познато да је пробој Сремског фронта почео 12. априла 1945. годинеу 4 и 45 ујутру. 8. српска ударна бригада је из места Батровци, где данас имамо два споменика посвећена њој, кренула шест сати пре свих, у 23 увече.  Са друге стране су их у равници чекали непријатељи у рововима. Они шест сати пре свих воде битке. Била је то најтежа и најкрвавија борба Осме бригаде.

 Затим одлази у Винковце где има улогу градског гарнизона, где борци добијају ордење. Враћају се за Београд, где учествују на првој првомајској паради, што је велика част за једну јединицу. Одатле возом крећу ка Битољу, ка обезбеђењу грчке границе и 8. српску ударну бригаду вест о капитулацији нацистичке Немачке дочекује у возу. Ту прослављају и остају борбено активни на граници са Грком до 25. септембра 1945. године.

8. Српска ударна бригада је 1953. године одликована Орденом братства и јединства, са златним венцем првог реда, а 1979. године  Орденом заслуга за народ, са златном звездом. Изнедрила је три народна хероја: Милана Зечара, Савку Јаворину Вујовић и Живојина Николића Брку.

Мирољуб Миша Стојчић, архивски сарадник завршава причу о 8. српској ударној бригади речима: Памтим и памтићу једну реченицу народног посланика Ненада Крстића из Трговишта, која је на мене оставила снажан утисак. Рекао је: “ Трговиште можда јесте мало, али је 8. бригада велика.“

Suzana S.

Текст је део пројекта „Слободарски дух Трговишта – Осма српска ударна бригада“ суфинансиран од стране Oпштине Трговиште. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.