У Врању обележен Дан примирја у Првом светском рату

Град Врање негује традицију народноослободилачких борби и сећање на све претке који су положили животе за слободу српског народа и Србије. Тако је било и данас, на Дан примирја у Првом светском рату. Локална самопурава организовала је обележавање овог не само државног празника, већ врло значајног дана за све Србе, али и за све оне који су се у Првом светском рату борили на страни Антанте, савеза сила на челу са Француском, Русијом и Великом Британијом.

Дан примирја, 11. новембар у Врању је обележен комеморативним скупом крај крај Споменика жртвама бугарског окупатора од 1915. до 1918. године, на кружном току код Саборног храма Свете Тројице. У знак сећања на пале борце положени су венци и цвеће. Пошту су одали: градоначелник Врања др Слободан Миленковић са сарадницима, командант 4. бригаде Копнене војске пуковник Грујица Вуковић са сарадницима, заменик председника Градске општине Врањска Бања Марко Николић, начелник Полицијске управе Врање Саша Недељковић са сарадницима, заменик начелника Центра Безбедносно – информатине агенције Врање Антоније Картаљевић са сарадницима. Венце су положиле и делегације Удружења потомака ратника ослободилачких ратова Србије до 1918. године, Градског одбора СУБНОР-а Врање, Удружења војних пензионера и у име средњих школа делегација Техничке школе Врање.

Архиепископ и митрополит врањски господин Пахомије са свештенством Епархије врањске, служио је помен страдалима.

На скупу се обратила председница Скупштине града Врања Зорица Јовић која подсетила на страдање у Првом светском рату и чињеницу да је ово ратно разарање донело преко 15 милиона мртвих и 22 милиона рањених.

„Хиљаде породица остало је без својих најближих, без својих домова, без сигурности и наде. Велики рат заувек је променио слику света. А Срби, бројчано мали, али духовно испуњени вером у слободу, успели су да издрже притиске непријатељских сила, чија је намера била потпуно уништење српског народа и идентитета. У августовској ноћи 1914. године, српске трупе прегазиле су непријатељску војску и однеле величанствени тријумф у Церској бици. То је уједно била и прва победа савезника у Великом рату. Међутим, непријатељ се враћа на место злочина бројнији и снажнији. Нападнута са три стране, српска Влада била је принуђена да донесе тешку одлуку, кренуло је повлачење преко Косова и Метохије и албанских гудура. Са војском су се повлачили и цивили. Коначан циљ био је грчка обала, односно острво Крф. Тамо далеко, где цвета лимун жут, стигло је нешто више од трећине, од 400 хиљада гладних и промрзлих“, истакла је председница Скупштине града Врања Зорица Јовић.

„Зато славећи мир, присећамо се жртве коју су наши преци поднели, док дишемо и живимо у слободи. Аманет наших јунака обавеза је и завештање и у садашњости и у будућности. Јер српски је народ независност плаћао крвљу. Она је суштина наше државности, нашег националног бића. И данас, када се суочавамо са бројним искушењима, нека циљ свих нас буде слобода, међусобно поштовање и уважавање“, истакла је Јовићева.

У културно – уметничком програму обележавања наступио је хор Медицинске школе „Др Изабел Емсли Хатон“ под диригентском палицом професорке Сузане Алар и ученица Медицинске школе Теодора Тасић.

Дан примирја који се обележава 11. новембра државни је празник у Србији, јер је тог дана 1918. године у Француској потписано примирје између сила Антанте и Немачке. У неким земљама се тај дан такође назива Дан примирја, Дан сећања или Дан ветерана. Примирје је потписано у железничком вагону у Компијену, у Француској у 5.45 часова, а на снагу је ступило у 11.00 часова истог дана, те се симболично обележава у 11 сати сваког 11. новембра. Главни симбол овог празника је Наталијина рамонда – цвет феникс и трака Албанске споменице. У Србији је овај празник званично проглашен државним 2012. године, док се у школама обележавао од 2005. године.