Бугарско-српски центар – место очувања језика, идентитета и повезивања заједнице
Очување језика и националног идентитета један је од важних предуслова за очување културног наслеђа сваке националне заједнице. На југу Србије, посебно у срединама у којима живе припадници бугарске националне мањине, питања образовања, језика, културе и повезивања младих имају посебан значај. О активностима Бугарско-српског центра, могућностима учења бугарског језика у Врању, изазовима у образовању, али и значају толеранције и добрих српско-бугарских односа, говори др Дарко Аначков, доктор економских наука и председник Бугарско-српског центра.
Једно од питања које се природно намеће када се говори о очувању идентитета јесте могућност образовања на матерњем језику. Формално образовање има важну улогу у очувању језика, али када таква могућност није доступна, значај добијају и други облици учења и преношења знања.
Каква је ситуација у Врању и околини и на који начин Центар покушава да одговори на потребе заинтересованих грађана, објашњава др Дарко Аначков:
„U Vranju trenutno ne postoji mogućnost izučavanja bugarskog jezika u okviru formalnog sistema obrazovanja, dok je situacija u Bosilegradu i Dimitrovgradu drugačija, s obzirom na to da u tim sredinama živi značajan broj pripadnika bugarske nacionalne manjine i postoji nastava na bugarskom jeziku.
Upravo zbog toga Bugarsko-srpski centar nastoji da kroz neformalne oblike obrazovanja omogući zainteresovanim građanima da uče i unapređuju znanje bugarskog jezika. Posebno nas raduje interesovanje mladih i dece čije porodice vode poreklo iz Bosilegrada i Dimitrovgrada, a koja su rođena ili odrastaju u Vranju. Smatramo da poznavanje jezika predstavlja važan deo očuvanja identiteta, ali istovremeno i most povezivanja ljudi, posebno mladih generacija Srbije i Bugarske.“
Питање језика, међутим, није само питање његовог познавања. За квалитетно образовање неопходни су наставни кадар, одговарајући програми и доступни уџбеници. Управо ту се појављују додатни изазови, посебно у срединама у којима се образовање на језику националне мањине реализује.
Говорећи о ситуацији у Врању, али и о условима у Босилеграду и Димитровграду, председник Бугарско-српског центра истиче:
„Kada je reč o Vranju, teško je govoriti o ovom pitanju iz perspektive formalnog obrazovanja, jer bugarski jezik trenutno nije zastupljen u školskim programima. Ranije je postojao kao izborni strani jezik na Pedagoškom fakultetu u Vranju, što pokazuje da je određeno interesovanje postojalo.
Istovremeno, postoji potreba za stručnim kadrom koji poznaje bugarski jezik i u pojedinim državnim institucijama, posebno u pravosuđu. Najbliži registrovani sudski tumači nalaze se u Nišu i Bosilegradu, pa Bugarsko-srpski centar, u okviru svojih mogućnosti, nastoji da izađe u susret institucijama kada postoji potreba za podrškom.
Kada je reč o udžbenicima na bugarskom jeziku u Bosilegradu i Dimitrovgradu, prema informacijama kojima raspolažem, još uvek nije obezbeđena potpuna pokrivenost svih predmeta odgovarajućim udžbenicima. Verujem da je to pitanje koje kroz saradnju nadležnih institucija i Nacionalnog saveta bugarske nacionalne manjine treba rešavati konstruktivno i efikasno, kako bi deca imala što kvalitetnije uslove za obrazovanje.“
Очување језика и културе истовремено је повезано са начином на који се припадници националних заједница осећају у свом окружењу. Зато је, поред образовања, важно говорити и о толеранцији, прихватању различитости и превазилажењу предрасуда.
У прошлости су постојали појединачни случајеви дискриминације на националној основи, док се данас, како истиче Аначков, ситуација разликује. Образовање у том процесу види као простор у којем се од најмлађих генерација могу развијати вредности међусобног поштовања и уважавања.
„Mislim da je izraz „vršnjačko nasilje“ u ovom kontekstu možda previše snažan, ali je činjenica da je u prošlosti bilo pojedinačnih slučajeva diskriminacije na nacionalnoj osnovi. Danas je situacija znatno drugačija i taj napredak treba prepoznati.
Srbija je na evropskom putu, dok je Bugarska članica Evropske unije, a obe države pripadaju evropskom prostoru u kojem su međusobno poštovanje, tolerancija i uvažavanje različitosti važne vrednosti. Upravo obrazovanje može imati jednu od ključnih uloga u njihovom daljem afirmisanju.
Kada govorimo o srpsko-bugarskim odnosima, smatram da postoji mnogo prostora za njihovo dalje unapređenje. Državne institucije imaju najvažniju ulogu, ali i organizacije civilnog društva mogu biti pokretači pozitivnih inicijativa, povezivanja ljudi i stvaranja međusobnog poverenja. Srbija i Bugarska su susedne zemlje i upravo zbog toga treba da ulažemo dodatne napore da gradimo odnose zasnovane na saradnji, međusobnom poštovanju i zajedničkoj evropskoj budućnosti.“
Бугарско-српски центар кроз своје активности настоји да буде простор у којем се повезују припадници бугарске заједнице, али и место за неговање језика, културе и сарадње. Посебно место у том процесу имају млади, јер се очување идентитета не заснива само на познавању прошлости, већ и на стварању услова да нове генерације упознају језик и културу својих предака и да истовремено буду део ширег друштва у којем живе.
Управо кроз образовање, информисање, рад удружења и сарадњу институција могуће је отварати простор за боље упознавање српске и бугарске заједнице. Такав приступ доприноси очувању културне посебности, али и повезивању људи и развијању односа заснованих на међусобном уважавању.
