Информисање на матерњем језику – важан ослонац очувања бугарског идентитета

Медији на бугарском језику, часописи, дигиталне платформе и друштвене мреже имају значајну улогу у очувању језика и културе бугарске националне мањине у Србији. Нови простор за афирмацију матерњег језика отворен је и покретањем часописа „Културна алтернатива“ у Димитровграду.

Право на информисање на матерњем језику једно је од важних обележја очувања идентитета националних мањина. За припаднике бугарске заједнице у Србији, медији не представљају само извор информација већ и начин да се сачувају језик, култура и традиција, али и да се млађим генерацијама приближе порекло и национална припадност. Поред већ постојећих медија, нове могућности за представљање бугарске културе отварају и специјализована издања и дигиталне платформе.

Информисање на матерњем језику има посебан значај за очување културног идентитета националних мањина, нарочито у срединама у којима не постоји развијена мрежа образовних и медијских садржаја на том језику. Бугарска национална мањина у Србији има неколико медија који прате живот њене заједнице, док се последњих година развијају и нови облици информисања, међу којима су часописи, интернет портали и друштвене мреже.

Један од новијих издавачких подухвата јесте часопис „Културна алтернатива“, који излази у Димитровграду од 2025. године. Посвећен је књижевности, култури и уметности, а посебан простор даје ауторима који стварају на бугарском језику. Издање је настало у оквиру пројекта „Културни путеви“ удружења „Културна алтернатива Цариброд“, са идејом да се афирмишу стваралаштво и писана реч на матерњем језику.

Значај оваквих иницијатива препознаје се и ван Димитровграда. У марту 2026. године часопис је представљен и у Врању, у организацији Бугарско-српског центра, у сарадњи са удружењем из Димитровграда. Том приликом представљен је и зборник ученичких радова „Искри в тишината“, чиме је додатно истакнута важност подстицања младих да стварају на бугарском језику.

Медији као веза између заједнице и јавности

О медијској заступљености бугарске националне мањине, значају информисања и могућностима за унапређење комуникације са грађанима говори др Дарко Аначков, председник Бугарско-српског центра у Врању.

Према његовим речима, припадници бугарске националне мањине у Србији имају неколико медија који објављују садржаје на бугарском језику.

„Колико сам упознат, бугарска национална мањина у Србији има неколико медија који информишу на бугарском језику, међу којима су Глас прес из Босилеграда, ФАР из Димитровграда и ТВ Инфо Босилеград. У Врању сарађујемо са медијским партнерима који прате и подржавају наше активности, као што су ТВ Врањска плус и ТВ Инфо пулс, који реализују и медијске пројекте посвећене бугарској заједници“, наводи Аначков.

Он истиче да медији имају важну улогу не само у преношењу информација већ и у изградњи поверења и бољег разумевања између две суседне земље.

„Потребно је више простора посветити позитивним примерима сарадње, људима и иницијативама које повезују наше две земље. Верујем да одговорно информисање може значајно допринети бољем међусобном разумевању и даљем развоју српско-бугарских односа“, истиче председник Бугарско-српског центра.

Дигитални медији приближавају традицију младима

Поред традиционалних медија и штампаних издања, све значајније место у информисању заузимају интернет портали и друштвене мреже. Њихова предност је брзина преношења информација и могућност да садржаји стигну до припадника заједнице без обзира на то где живе.

За Бугарско-српски центар дигиталне платформе представљају важан начин комуникације са младима, али и прилику да се представе активности, пројекти и могућности за укључивање у културни и друштвени живот.

„За Бугарско-српски центар то је посебно значајно, јер на тај начин можемо благовремено да информишемо грађане о нашим активностима, пројектима и могућностима које су им доступне. Истовремено, дигитални простор пружа могућност да младима приближимо културу, језик и традицију, али и да промовишемо сарадњу, дружење и повезивање младих из Србије и Бугарске“, објашњава Аначков.

Како додаје, управо кроз такву комуникацију могу се градити генерације које ће Србију и Бугарску доживљавати као блиске суседе и природне партнере.

Елена из околине Врања, како истиче, заједно са својом породицом често прати медије који извештавају на бугарском језику.Према њеним речима, доста јој значи да информације прочита на свом матерњем језику, а волела би да у Србији постоји више медијског садржаја намењеног бугарској националној мањини.

Очување матерњег језика не зависи само од његове употребе у породици и образовању већ и од могућности да се на њему стварају, објављују и размењују информације. Медији, часописи и дигиталне платформе зато имају важну улогу у очувању бугарског националног идентитета у Србији. Простор за младе ауторе, доступност садржаја на бугарском језику и представљање културних активности доприносе томе да матерњи језик остане део свакодневног живота и будућих генерација.

Текст је део пројекта „Бугарски прозор – български прозорец“ суфинансиран од стране Министартва информсања и телекомуникација РС. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.

Медиите, списанията, дигиталните платформи и социалните мрежи на български език играят значителна роля за запазването на езика и културата на българското национално малцинство в Сърбия. Ново пространство за утвърждаване на майчиния език беше открито и с пускането на пазара на списание „Културна алтернатива“ в Димитровград.

Правото на информация на майчиния език е една от важните характеристики на запазването на идентичността на националните малцинства. За членовете на българската общност в Сърбия медиите са не само източник на информация, но и начин за запазване на езика, културата и традицията, но и за доближаване на по-младите поколения до техния произход и национална идентичност. В допълнение към вече съществуващите медии, нови възможности за представяне на българската култура се откриват и от специализираните издания и дигиталните платформи.

Информацията на майчиния език е от особено значение за запазването на културната идентичност на националните малцинства, особено в среди, където няма развита мрежа от образователно и медийно съдържание на този език. Българското национално малцинство в Сърбия има няколко медийни канала, които отразяват живота на неговата общност, като през последните години се развиват нови форми на информация, включително списания, интернет портали и социални мрежи.

Едно от по-новите издателски начинания е списанието „Културна алтернатива“, което излиза в Димитровград от 2025 г. То е посветено на литературата, културата и изкуството и дава специално пространство на автори, творящи на български език. Изданието е създадено като част от проекта „Културни пътища“ на сдружение „Културна алтернатива Цариброд“, с идеята за утвърждаване на творчеството и писаното слово на майчин език.

Значението на подобни инициативи е признато и извън Димитровград. През март 2026 г. списанието беше представено във Враня, организирано от Българо-сръбския център, в сътрудничество със сдружение от Димитровград. По този повод беше представен и сборник със студентски произведения „Искри в тишината“, който допълнително подчерта важността на насърчаването на младите хора да творят на български език.

Медиите като връзка между общността и обществеността

Д-р Дарко Аначков, президент на Българо-сръбския център във Враня, говори за медийното представителство на българското национално малцинство, значението на информацията и възможностите за подобряване на комуникацията с гражданите.

Според него, членовете на българското национално малцинство в Сърбия имат няколко медии, които публикуват съдържание на български език.

„Доколкото ми е известно, българското национално малцинство в Сърбия има няколко медии, които предоставят информация на български език, включително Glas Pres от Босилеград, FAR от Димитровград и TV Info Bosilegrad. Във Враня си сътрудничим с медийни партньори, които наблюдават и подкрепят нашите дейности, като TV Vranjska Plus и TV Info Puls, които също реализират медийни проекти, посветени на българската общност“, казва Аначков.

Той подчертава, че медиите играят важна роля не само в предаването на информация, но и в изграждането на доверие и по-добро разбирателство между двете съседни страни.

„Трябва да се отдели повече място на положителни примери за сътрудничество, хора и инициативи, които свързват двете ни страни. Вярвам, че отговорната информация може значително да допринесе за по-добро взаимно разбирателство и по-нататъшно развитие на сръбско-българските отношения“, подчертава президентът на Българо-сръбския център.

Дигиталните медии доближават традицията до младите хора

В допълнение към традиционните медии и печатните издания, интернет порталите и социалните мрежи играят все по-важна роля в предоставянето на информация. Тяхното предимство е скоростта на предаване на информация и възможността съдържанието да достигне до членовете на общността, независимо къде живеят.

За Българо-сръбския център дигиталните платформи представляват важен начин за комуникация с младите хора, но и възможност за представяне на дейности, проекти и възможности за включване в културния и социалния живот.

„Това е особено важно за Българо-сръбския център, защото по този начин можем своевременно да информираме гражданите за нашите дейности, проекти и възможности, с които разполагат. Същевременно дигиталното пространство предоставя възможност за доближаване на културата, езика и традицията до младите хора, но и за насърчаване на сътрудничеството, социализирането и свързването на млади хора от Сърбия и България“, обяснява Аначков.

Както добавя тя, именно чрез такава комуникация могат да се изградят поколения, които ще възприемат Сърбия и България като близки съседи и естествени партньори.

Елена от района на Враня, както посочва, често следи медии, които съобщават на български език, със семейството си. Според нея за нея означава много да чете информация на родния си език и би искала да види повече медийно съдържание, предназначено за българското национално малцинство в Сърбия.

Запазването на майчиния език не зависи само от неговото използване в семейството и образованието, но и от възможността за създаване, публикуване и обмен на информация на него. Медиите, списанията и дигиталните платформи следователно играят важна роля за запазването на българската национална идентичност в Сърбия. Пространството за млади автори, наличието на съдържание на български език и представянето на културни дейности допринасят за това майчиният език да остане част от ежедневието и бъдещите поколения.

Текстът е част от проекта „Български прозорец – български език“
Mediite, spisaniyata, digitalnite platformi i sotsialnite mrezhi na bŭlgarski ezik igrayat znachitelna rolya za zapazvaneto na ezika i kulturata na bŭlgarskoto natsionalno maltsinstvo v Sŭrbiya. Novo prostranstvo za utvŭrzhdavane na maĭchiniya ezik beshe otkrito i s puskaneto na pazara na spisanie „Kulturna alternativa“ v Dimitrovgrad.

Pravoto na informatsiya na maĭchiniya ezik e edna ot vazhnite kharakteristiki na zapazvaneto na identichnostta na natsionalnite maltsinstva. Za chlenovete na bŭlgarskata obshtnost v Sŭrbiya mediite sa ne samo iztochnik na informatsiya, no i nachin za zapazvane na ezika, kulturata i traditsiyata, no i za doblizhavane na po-mladite pokoleniya do tekhniya proizkhod i natsionalna identichnost. V dopŭlnenie kŭm veche sŭshtestvuvashtite medii, novi vŭzmozhnosti za predstavyane na bŭlgarskata kultura se otkrivat i ot spetsializiranite izdaniya i digitalnite platformi.

Informatsiyata na maĭchiniya ezik e ot osobeno znachenie za zapazvaneto na kulturnata identichnost na natsionalnite maltsinstva, osobeno v sredi, kŭdeto nyama razvita mrezha ot obrazovatelno i mediĭno sŭdŭrzhanie na tozi ezik. Bŭlgarskoto natsionalno maltsinstvo v Sŭrbiya ima nyakolko mediĭni kanala, koito otrazyavat zhivota na negovata obshtnost, kato prez poslednite godini se razvivat novi formi na informatsiya, vklyuchitelno spisaniya, internet portali i sotsialni mrezhi.

Edno ot po-novite izdatelski nachinaniya e spisanieto „Kulturna alternativa“, koeto izliza v Dimitrovgrad ot 2025 g. To e posveteno na literaturata, kulturata i izkustvoto i dava spetsialno prostranstvo na avtori, tvoryashti na bŭlgarski ezik. Izdanieto e sŭzdadeno kato chast ot proekta „Kulturni pŭtishta“ na sdruzhenie „Kulturna alternativa Tsaribrod“, s ideyata za utvŭrzhdavane na tvorchestvoto i pisanoto slovo na maĭchin ezik.

Znachenieto na podobni initsiativi e priznato i izvŭn Dimitrovgrad. Prez mart 2026 g. spisanieto beshe predstaveno vŭv Vranya, organizirano ot Bŭlgaro-srŭbskiya tsentŭr, v sŭtrudnichestvo sŭs sdruzhenie ot Dimitrovgrad. Po tozi povod beshe predstaven i sbornik sŭs student·ski proizvedeniya „Iskri v tishinata“, koĭto dopŭlnitelno podcherta vazhnostta na nasŭrchavaneto na mladite khora da tvoryat na bŭlgarski ezik.

Mediite kato vrŭzka mezhdu obshtnostta i obshtestvenostta

D-r Darko Anachkov, prezident na Bŭlgaro-srŭbskiya tsentŭr vŭv Vranya, govori za mediĭnoto predstavitelstvo na bŭlgarskoto natsionalno maltsinstvo, znachenieto na informatsiyata i vŭzmozhnostite za podobryavane na komunikatsiyata s grazhdanite.

Spored nego, chlenovete na bŭlgarskoto natsionalno maltsinstvo v Sŭrbiya imat nyakolko medii, koito publikuvat sŭdŭrzhanie na bŭlgarski ezik.

„Dokolkoto mi e izvestno, bŭlgarskoto natsionalno maltsinstvo v Sŭrbiya ima nyakolko medii, koito predostavyat informatsiya na bŭlgarski ezik, vklyuchitelno Glas Pres ot Bosilegrad, FAR ot Dimitrovgrad i TV Info Bosilegrad. Vŭv Vranya si sŭtrudnichim s mediĭni partn’ori, koito nablyudavat i podkrepyat nashite deĭnosti, kato TV Vranjska Plus i TV Info Puls, koito sŭshto realizirat mediĭni proekti, posveteni na bŭlgarskata obshtnost“, kazva Anachkov.

Toĭ podchertava, che mediite igrayat vazhna rolya ne samo v predavaneto na informatsiya, no i v izgrazhdaneto na doverie i po-dobro razbiratelstvo mezhdu dvete sŭsedni strani.

„Tryabva da se otdeli poveche myasto na polozhitelni primeri za sŭtrudnichestvo, khora i initsiativi, koito svŭrzvat dvete ni strani. Vyarvam, che otgovornata informatsiya mozhe znachitelno da doprinese za po-dobro vzaimno razbiratelstvo i po-natatŭshno razvitie na srŭbsko-bŭlgarskite otnosheniya“, podchertava prezidentŭt na Bŭlgaro-srŭbskiya tsentŭr.

Digitalnite medii doblizhavat traditsiyata do mladite khora

V dopŭlnenie kŭm traditsionnite medii i pechatnite izdaniya, internet portalite i sotsialnite mrezhi igrayat vse po-vazhna rolya v predostavyaneto na informatsiya. Tyakhnoto predimstvo e skorostta na predavane na informatsiya i vŭzmozhnostta sŭdŭrzhanieto da dostigne do chlenovete na obshtnostta, nezavisimo kŭde zhiveyat.

Za Bŭlgaro-srŭbskiya tsentŭr digitalnite platformi predstavlyavat vazhen nachin za komunikatsiya s mladite khora, no i vŭzmozhnost za predstavyane na deĭnosti, proekti i vŭzmozhnosti za vklyuchvane v kulturniya i sotsialniya zhivot.

„Tova e osobeno vazhno za Bŭlgaro-srŭbskiya tsentŭr, zashtoto po tozi nachin mozhem svoevremenno da informirame grazhdanite za nashite deĭnosti, proekti i vŭzmozhnosti, s koito razpolagat. Sŭshtevremenno digitalnoto prostranstvo predostavya vŭzmozhnost za doblizhavane na kulturata, ezika i traditsiyata do mladite khora, no i za nasŭrchavane na sŭtrudnichestvoto, sotsializiraneto i svŭrzvaneto na mladi khora ot Sŭrbiya i Bŭlgariya“, obyasnyava Anachkov.

Kakto dobavya tya, imenno chrez takava komunikatsiya mogat da se izgradyat pokoleniya, koito shte vŭzpriemat Sŭrbiya i Bŭlgariya kato blizki sŭsedi i estestveni partn’ori.

Elena ot raĭona na Vranya, kakto posochva, chesto sledi medii, koito sŭobshtavat na bŭlgarski ezik, sŭs semeĭstvoto si. Spored neya za neya oznachava mnogo da chete informatsiya na rodniya si ezik i bi iskala da vidi poveche mediĭno sŭdŭrzhanie, prednaznacheno za bŭlgarskoto natsionalno maltsinstvo v Sŭrbiya.

Zapazvaneto na maĭchiniya ezik ne zavisi samo ot negovoto izpolzvane v semeĭstvoto i obrazovanieto, no i ot vŭzmozhnostta za sŭzdavane, publikuvane i obmen na informatsiya na nego. Mediite, spisaniyata i digitalnite platformi sledovatelno igrayat vazhna rolya za zapazvaneto na bŭlgarskata natsionalna identichnost v Sŭrbiya. Prostranstvoto za mladi avtori, nalichieto na sŭdŭrzhanie na bŭlgarski ezik i predstavyaneto na kulturni deĭnosti doprinasyat za tova maĭchiniyat ezik da ostane chast ot ezhednevieto i bŭdeshtite pokoleniya.

Tekstŭt e chast ot proekta „Bŭlgarski prozorets – bŭlgarski ezik“