Одржано предавање „Полифеноли – потенцијални маркери за процену аутентичности меда, пчелињих производа, грожђа и вина“

У Регионалном иновационом центру Врање организовано је предавање „Полифеноли – потенцијални маркери за процену аутентичности меда, пчелињих производа, грожђа и вина“ које је одржао проф. др Живослав Тешић, професор Хемијског факултета Универзитета у Београду.

Данашње предавање је треће у оквиру циклуса стручних предавања. Научни саветник Бранислав Симоновић који је иначе именован за амбасадора РИСЦ-а у Врању рекао је да су претходна два предавања била о условима гајења јагодастог воћа и уопште воћа у овом крају и детерџентима и сапунима.

„Ова предавања нису намењена само младим људима, већ и осталима који треба да кроз ова предавања стекну сазанања о неким стварима у којима би могли сутра да покрену неки мали бизнис. Бирамо теме тако да имају и ону практичну примену, не само теоријско знање о некој теми. Теме су изабране тако да људи могу да сагледају и примену тог знања које стекну овде“, истакао је Симоновић.

Предавање је посвећено актуелним питањима квалитета и безбедности хране, као и научним методама за откривање фалсификата у прехрамбеним производима. Посебан акценат стављен је на утврђивање аутентичности и порекла меда и пчелињих производа, као и производа од воћа, са фокусом на грожђе и вино.

„Идеја моје науке је била да се позабавимо проценама аутентичности што је јако битно. Под аутентичношћу хране крећемо од оних најбаналнијих ствари да ли је то фалсификат или није фалсификат. Друга ствар веома важна за храну је географско и ботаничко порекло. Србија има доста домаћих аутохтоних сорти. Полако то воће губи дах са савременим сортама. Моја идеја је била да им урадим „отисак прста“ да урадимо бар анализе и да одредимо најзначајнија једињења која говоре о квалитету воћа и поврћа. Да бар остане записано“, рекао је проф. др Живослав Тешић.

Он је истакао да је мед једна од најчешће фалсификованих супстанци на тржишту и да је у продавницама па и на пијацама преко 80 одсто меда фалсификовано. Професор Тешић је истакао да се под фалсификатом не подразумева само то да је неко можда у шерпи закувао шећер и лимунску киселину па то представио као мед, већ се под тим подразумева доста тога.

„Данас су фалсификати мало виши. Али фалсификат меда је не само то да ли су га пчеле направиле или је направљен у шерпи. Фалсификат меда је да вам неко каже да је багремов, липов а то није то или да вам каже да је са неке одређене планине одавде, а уствари је дошао из иностранства и нема везе са тим“, појаснио је Тешић.

Предавање је привукло интересовање свих генерација.