Врањанци памте свог омиљеног учитеља Крампуса
Врањска „чаршија“ памти чувеног учитеља Александра Поповића Крампуса. Сећају га се и његови некадашњи ђаци али и школа у којој је радио – ОШ „Доситеј Обрадовић“ у Врању. У овој школи постоји спомен соба посвећена овом преданом просветном раднику какав је био Аца Крампус. С обзиром да је у току реновирање школе, експонати су пресељени у Галерију Народног универзитета у Врању.
„Спомен – соба посвећена учитељу Крампусу је код нас већ пар месеци а биће све док траје реновирање ОШ „Доситеј Обрадовић“. Оно што је најважније јесте да је Град препознао могућност да током реновирања Крампусова соба буде смешена као стална поставка у нашој малој галерији Народног универзитета. Ми као установа и наша директорка Катарина препознала је значај саме изложбе и колико заправо кроз ову поставку ми можемо да пружимо разним слојевима наших суграђана, пре свега мислим на посетиоце из вртића, основних и средњих школа и студенте Педагошког факултета. Они могу да дођу и виде како је чувени Аца Поповић звани Крампус који је пре пола века смишљао тај дидактички материјал и развијао љубав и такмичарски дух код својих ученика“, рекла је управница Галерије Народног универзитета Јована Настић.
С пуно топлине свог учитеља сећа се Весна Петриц библиотекарка која се бави и писањем. Крампуса описује као високог и елегантног човека када је у питању његов физички изглед, док о њему као личности има богате епитете.
„Потицао је из чувене градске, свештеничке породице Поповић. Није имао своју породицу, своје потомке. Све своје време, генијалност, маштовитост, доброту, посветио је нама, његовим ђацима. Не само мојој, већ свим генерацијама које су имале срећу да им баш он буде учитељ. Био је јединствен по свему. Разликовао се од осталих учитеља. Био је прави педагог. Дао нам је добру основу за даље школовање, али пре свега трудио се да нам улије праве животне вредности како бисмо постали добри људи. Заслужено је добио награду „Најдражи учитељ“ престижно признање у тадашњој Југославији“, с поносом истиче Весна Петриц као његов бивши ђак.
Крампус је био учитељ и човек испред свог времена. Правио је сам дидактичка средства и децу учио на један забаван али сврсисходан начин кроз подстицање здравог такмичарског духа и тако да учење личи мало и на игру.
„Његов индивидуални приступ ђацима био је права реткост за то време. Учили смо предмете кроз игру: математику, познавање природе и друштва, захваљујући његовим училима које је сам осмислио и својим рукама направио. Био је иноватор у изради очигледних средстава у педагогији. Вежбали смо и вештину уредног и лепог писања. Развијао је у нама здрав такмичарски дух, као и љубав према уметности. Одлазили смо с њим у позориште. Водио нас често на излете, у сусрет природи. Посебан доживљај био је одлазак у „његов рај“, двориште пуно цвећа, дрвећа, птица, посебно голубова. Показивао нам своју кућу грађену у балканско – оријенталном стилу са занимљивим лучним улазом и предивном унутрашњом резбареном таваницом. Волели смо нашег учитеља. Био је благ, драг, духовит, а опет ауторитет. Захваљујући њему однеговали смо дивно другарство. Били смо солидарни једни према другима“, истакла је Весна Петриц.
Учитељи попут Александра Поповића Крампуса могу послужити као светли пример нараштајима који долазе, онима који ступају у свет просвете и образовања. Онима који ће предано радити и са поносом носити звање учитеља.
