Високо технолошка механизација циљ савремене пољопривреде
Са напретком технологије који се видљиво одвија из године у годину, долази до промена у свим сферама живота, па тако је и у пољопривреди. Савремена механизација за обраду земљишта данас је високо технолошка , енергетски ефикасна и прецизна. Циљ савремене механизације јесте да смањи трошкове а повећа продуктивност , а да се при том сачува структура земљишта.
Главни типови савремене механизације која се користи у модерној обради земљишта на првом месту су трактори нове генерације. Многи модели користе хибридне или чак електричне погоне. Поред тога имају телеметрију, заправо уграђено праћење потрошње горива, учинак и влагу земљишта у реалном времену.Поред трактора нове технологије, у пољопривреди посао олакшавају машине које одржавају структуру земљишта. Такви су ваљци који дробе биљне остатке и равномерно их распоређују по површини. Ротационе фрезе прецизно уситњавају земљиште нарочито на мањим парцелама или пластеницима.
Дронови и сензори за анализу земљишта данас су права сензација у пољопривреди.Подаци које ове машине сакупе користе се за планирање обраде и прецизно ђубрење земљишта. Дронови заправо раде по том принципу да снимају вегетациони индекс и детектују проблеме са влагом и плодношћу.
Мултифукционалне машине које заузимају важно место у савременој пољопривреду су комбиновани сетвоспремачи. У једном свом проходу они мешају биљне остатке, рахљују земљиште, нивелирају површину, припремају лежиште за семе. Самим тим смањују трошкове горива.
Модерне методе обраде земљишта усмерене су на очување плодности, смањење ерозије, рационалну употребу ресурса и повећање одрживости производње.
Утицај климатских промена на пољопривреду је једна од најважнијих тема данашњице. Промене климе већ сада утичу на приносе, структуру усева, доступност воде и здравље земљишта, а очекује се да ће се ти ефекти још више појачати у будућности. Више температуре доводе до бржег испаравања влаге из земљишта, што смањује доступност воде за биљке.Топлотни стрес утиче на: смањење приноса (пшеница, кукуруз, сунцокрет, соја), промену времена цветања и зрења, смањење квалитета зрна и плодова.
Неке културе које захтевају умерене услове (нпр. јабука, кромпир) могу постати мање погодне за традиционалне регионе. Екстремне временске промене чине да долази до повећане учесталости олуја, града, суша и топлотних таласа. Ове појаве могу уништити приносе који су се месецима уназад гајили. Климатске промене утичу на ресусрсе подземних и површинских вода. То доводи до повећане потребе за наводњавањем али то у исто време доводи до опадања расположивости воде. Увођење система кап по кап прецизног наводњавања често се јавља као добро решење.
Савремена пољопривреда се данас суочава са бројним економским, еколошким и технолошким изазовима. Они су међусобно повезани и утичу на све аспекте производње хране — од земљишта до тржишта. Прекомерна и неправилна обрада, употреба хемијских средстава и ерозија смањују квалитет земљишта. Плодност опада, а опоравак траје годинама. Старење и смањење броја пољопривредника још један су у низу изазова савремене пољопривреде. Млади све ређе остају на селу, а недостатак радне снаге угрожава континуитете производње. Решења се јављају у виду разних агроеколошкох мера, употребу органских ђубрива, модерних система наводњавања, а пре свега очување локалних сорти и што је битно едукација становништва.
Милена Божић
*Текст је део пројекта „Земља вредних руку“ суфинансиран од стране Општине Владичин Хан
